јануар 1989.: Каматно лишће

Улагач је овде нека електрограђевинска фирма, никад чуо.

Улагач је овде нека електрограђевинска фирма, никад чуо.

Велика штампа каматног лишћа за интерну банку Стоура. Те интерне банке су биле велика ствар тих година, јер су биле мале, брзе, и дотурале паре кад где треба, и обртале паре кад је коме требало да му не стоје и труле, јер инфлација је пичила све у шеснаест. Ту су се вртели викенд уговори, оно уложиш у петак дигнеш у уторак, а у петак поподне то неко позајми и врати у среду. Углавном се пословало између чланица Стоура, али су улетали и други. Такве банке је имао сваки комбинат. Особља је било мало, можда у вр главе десеторо у прехрамбеном, до једва петоро у нашем случају. Имали су две канцеларије на другом крају ходника.

Обрачун камате се био закомпликовао, како се заукавала инфлација. Држава је дозволила да се обрачунава тзв. ревалоризациона камата, што је био практично проценат инфлације, а онда преко тога још уговорена, тзв. реална камата.

На приложеном се види како је то изгледало. Проценат званично признате ревалоризације, дакле инфлације, је ишао од 337% до 715% годишње, како ког месеца. Обрачунавало се од промене до промене (тј. кад би се мењао износ дуга, било задуживањем било уплатом) или кад се промени проценат. Пошто се камата кумулирала сваки пут, негде средином претходне године, или можда још крајем 1987. се прешло на конформне каматне стопе. Конформна стопа је стопа умањена за ефекат камате на камату, тако да ако се камата приписује након сваке промене, да није битно колико се пута то радило, на крају године изађе тачно онолико посто колико пише. Рачун није нешто компликован, бар не за нас програмере, напросто укапираш да кад кажу "додај 10%" то у ствари значи "помножи са 1,1". Па ако двапут додајеш 10%, то значи да си у ствари помножио двапут са 1,1, илити као да си множио са 1,21 - и ту већ има разлике, нисмо додали 20% него 21% - јер се други пут оних 10% рачуна на износ увећан након првог додавања. Ту већ обичан банкар мало не може да прати, тј можда и уме дотле, али кад кренеш да му објашњаваш да по конформној стопи треба да не множи са 1,1 него са 1,0954451, да би испало да је укупно помножио са 1,2 - е ту долази до отвореног прелома мозга.

Такво објашњавање се десило кад су увођене те конформне стопе (одокативно, септембра 87.). Седели смо код Радоје у канцеларији (која је била и клуб, јер је имала дугачки сто са осам столица) он, ја, Богдан, његов директор интерне банке, она двојица из банке, финансијски директор њихов, неко ваљда из металског Комбината, и наш директор интерне банке. И изобјашњавали се уздуж и попреко. Завршило се тиме да смо се ми програмери сложили између себе тачно како има да гласи формула (и није нешто компликована, ама има степеновање на рационални изложилац), директорима ама ништа није било јасно, а ми смо им обећали да ће добити спискове каматних стопа по данима, за сваку стопу која изађе - ако је стопа 432%, то је 0,098424314% за један дан, 2,995259072% за 30 дана итд (ово сам испроверавао у фоксу док сам ово писао, куцајући формулу из главе).

У року од два дана смо Богдан и ја послали један другом одштампане такве листове за неку произвољну стопу, и слагали смо се у шест значајних цифара. Нама довољно - пре десет година су летели на Месец са само пет цифара. Директори су морали да ћуте и верују нам да знамо шта радимо.

Касније је било само за нијансу компликованије, ал' не много.

Проблем је био што кобол нема степеновање. Тј има али само целим бројем, заборави децимале. Зато сам морао да напишем рутину у бејзику (за вакса, наравно, нисмо ни мислили да ово пребацујемо и на пдп), па да је улинкујем у програм за обрачун камате. И то је пичило све у шеснаест, интерна банка се разбијала од пара, само су зујали.

Наравно, од тих пара ми у ЕРЦу нисмо видели ни кинте. Ми смо у РЗЗС, чији просек плата не сме да буде изнад просека Стоура, јер "нико се неће [неоправдано] обогатити док ја седим ту". Прц је у томе што су РЗЗС чинили Жића, два поддиректора, кафе куварица, пола спремачице (другу половину је плаћала интерна банка), три оператерке, служба плана и анализе (гђа К и њена радница, иначе Жићина швалерка), шефица РЗЗС и ерц. Значи три директора, три шефа, два НКВ радника, четворо са средњом школом, и нас четворо-петоро програмера, кад нас је већ колико било. И још сам ја ту нешто предњачио као админ, а нисам се баш нешто био усрећио с ловом. Јер просек Стоура се рачунао као и сваки други просек, значи поделиш масу са бројем радника и то ти је. С тим што су у том броју огромна већина били ситни трговци, продавци по стовариштима, књижарама, киосцима, самоуслугама и где већ, са отприлике два разреда средње школе у просеку. И имали су одакле и да украду. А просек школске спреме у РЗЗС је био негде око две године факултета. Приде, на платном списку су били и ти директори, који су напросто морали да буду плаћени, а да у просеку не бисмо штрчали изнад система, сви остали су добијали мање. Тако да је врло могуће да бих за исти посао, у некој од чланица, добијао можда и двоструко више, ал' јебига.

И још немамо ни шта да украдемо. Једино што смо се омастили је био онај силни грешком одштампани папир, извештаји од више десетина килограма по које нико не би дошао, штампе које би пропале механички јер је папир био сувише лаган (минимум 50г по квадратном метру, боље 70 па навише) па се гужвао, или би се покидала она челична трака са словима, или би два програма имала своје мишљење о томе где почиње нова страна па би се на једном листу одштампало 50 редова а на следећем 2, итд итд. Звали смо папир сервис, они дошли са камионетом и потоварили то све. Два дана касније кажу да нису могли да измере посебно наш папир а посебно оно што су већ имали, али су на основу слободне процене закључили да је нашег папира било 70%. Очин је било толико, али возач је био мој ђак и само је намигнуо кад је одвалио бројку. Није била нека лова, а нисмо тачно знали ни чија је. Пошто се тај папир и иначе бацао, та лова је практично ничија, у ваздуху, не постоји нигде... па смо решили да туримо то у касицу за кафу. Од тога смо пили кафу два ипо месеца. Ето ћара.


Спомиње се: 23-IX-1993., Богдан Левацки, ВАX (Ваха), ерц, Жића, комбинат, ПДП, Радоје Малетин (Радоја), стоур, фокс, на енглеском