Код куће, нови извештај у финансијском, упоредно стање купаца и добављача, што је било занимљиво за пребијање, где може - нпр где фирма доста робе испоручује снабдевачу своје мензе, или свом добављачу канцеларијског материјала итд. Није касније много диран, последња верзија је из марта 1996.
Осамнаестог, OPISFMM4 добио свој upitig2.prg, јер има опција које треба изабрати. У МЕЦ су се појавили некакви активни материјали... нешто просто ал' канда треба за нешто, па онда маска за произвођаче изгенерисана (вероватно не први пут, значи чачкана), па и нешто око промета, укључујући и један општи преглед, који је позивао gen_sql да се у њему зада услов шта се тачно тражи, па би то приказао у catal6.prg. Није ми јасно за који је красни Илеш то ископирао у директориј где су плате, шта ће то тамо. Да је хтео да мазне неки фазон, не би му помогло, то је изгенерисано програмче које се ослања на друга два програма из ГенерАла, неупотребљиво ван контекста и без табеле (и метаподатака, који иду уз апликацију).
Упоредо, на домаћем фронту, кренула је апликација за ветеринарску станицу, чији је директор тада била Стана. Сад више не знам одакле је докле ко радио, али гомила фајлова из фебруара и од 18. до 24. априла ми јако личи на Болдијевог старијег сина, који је тада нешто као био шегрт у Аваију. Ваљда је био матурирао тамо или је био уписао нешто, ко ће то знати, ал' видим да је био прилично препуштен сам себи, није довољно познавао ГенерАл, неке ствари је решавао без њега како је умео, а није морао јер су за то у њему већ постојала готова решења... сналазио се. У каснијим зиповима већине тих фајлова нема... било је ту неког хаоса.
Стана нас је препустила својој програмерки, која и није баш била програмерка, завршила петефи, ал' се ипак дознавала у ствари и размишљала како треба, и била нам баш од помоћи.
И не знам зашто, и ова апликација је била на јускију. Уф.
Деветнаестог сам писао неку андрмољу за синхронизацију два хелпа... јер једно је био онај наш, који смо убацивали у help.dbf кад смо стизали, а другу такву табелу је имао онај доктор који је добио да инсталише фокс код куће... па је то отварало обе табеле и преписивало текст из једне у другу. Три године касније сам поставио и питалицу која би по различитим критеријумима чешљала обе табеле па питала како да пребаци - улево, удесно или никако.
Увече неколико извештаја за МЕЦ, као и rebdbfs.prg изгенерисан из rebfpt.prg... с тим што је апликација ту била на врхунцу, одавде само низбрдо. То је праћење робе у магацину лекова, где није довољна само количина ушло, залиха, изашло. То су лекови. То има неких седам фаза од камиона на улазу па док апотека потврди пријем. Контролише се неколико пута не само која је таблета у кутији, него и да ли су облик и величина како пише у папирима, који је број партије, који је рок употребе, ко сме да потпише да је исправно. Значи шест-седам фаза историје једне ствари... једна ствар, једна табела? Не, Болди је инсистирао да то буде седам табела. Тим је зајебо и шефа и станицу, јер сам у неком делу имао седам пута више посла - уместо да имам један скуп поља па да само тумачим вредности, имао сам седам скупова, и мора да је негде промакло нешто у логици, негде нека валидација је морала да наиђе на случај који нисмо предвидели. О брисању да и не говорим, шта ако се обрише слог у трећој а артикал стигао већ до шесте? Дозволити брисање или не? Ма, хаос.
Иначе њихов официр за везу са нама је био транзициона врдалама. За разлику од већине Мађара тог времена, који не да нису хтели да уче руски, да признају да знају руски, ма да признају да су икад уопште учили руски, овај је трговао са остацима совјетске војске докле год су били ту. По ко зна каквим споразумима, нешто те војске је још увек било ту, не радећи ништа. Седели, зајебавали се, пили, и добијали којешта од куће. Овај лик је лепо трговао с њима. Куповао је од њих шта су имали - двогледе, мале портабл телевизоре (онај "Јуносћ" је имао екран од 12цм и могао да се качи и на струју и на акумулатор), ма штогод је могло, и то по безобразним ценама препродавао земљацима којима је било гадно да причају са Русима. Зарадио је доообро.
Двадесетог написао chkpjx, што је неки зачетак контроле пројекта. Није ништа велико ни компликовано, само шврља кроз директориј(е) и излистава (у фајл, додато данас), и преформатирао аутоматику за прекњижавање из робног у главну књигу - нов позив upitig2.prg, потерао документатор да фино форматира процедуре итд. (тј ваљда сам ја то урадио, не сећам се да је неко други волео да пицне код... добро, можда Јози, ал' он није књиговодству прилазио ни на пушкомет).