Ко ће знати кад је ово било, треба да је било лето али не баш, значи може јуни може септембар. Још смо били заинтересовани да радимо нешто на Партнеру али не баш оно да директно преписујемо кобол са педепеа или вакса, јер је то већ радио Антал и није баш ишло славно. Него да видимо нешто друго. Чује Радоја да Искра Делта има некакав генератор, АГП - автоматски генератор програмоу - па ме пошаље на дводневни семинар из тога у Нови Сад. Прц је био у томе што сам путни налог добио у 7:20 а последњи бус је одлазио у 7:30. Следећи је у 9:30 и иде около, стиже тек у 11 а оно почиње у 9, на Сателиту. Добро, реко, одох да стопирам. Одвезе ме Жићин возач до излаза из града те збрише на другу страну, јер је имао да вози неког у 8, и нуто чуда, за 15 минута ми стане лада из стамбене задруге - возач ме познао.
Испоставило се да се њихов директор шлогирао, па га возе на терапију у Нови Сад. У колима била ваљда и његова жена. Возач је врдалама, премазан свим мастима, градски мангуп који све познаје, свуд је био и свуд може да стигне...
Оставили су ме код болнице, што је већ крај који знам из студентских дана - на ни километар одавде је место где је она становала као студент. Ухватим бус низ Футошку, питам где се силази за тај Сателит, и стигнем све океј уредно и на време. Код Искра Делте, као и обично, велика турска кафа и деци леденог сока од поморанџе, дакле исти стандард и протокол као у Горици. Таман сам запалио и сркнуо мало кафе, кад нека од домаћих риба пита за мене, имам телефон. Зову оператерке из стамбене задруге... колико да знам да знају где сам (наравно, возач је одмах јавио, чим је предао директора медицинарима у руке, и у истих 25 минута су оне ископале на који телефон да ме нађу), и успут да ме питају нешто око апликације. Ма на Месецу би ме нашле кад им треба.
После ми је Радоја причао зашто програмери иду на Ластово на одмор. Јер тамо нема телефона.
Сутрадан сам већ имао путни налог у џепу, па сам ухватио бус у 6:30 и стигао полако и натенане на други део.
Иначе, генератор је срање, генерише неке маске али те имају доста ограничене могућности, а интерфејс је прекомпликован за оно што даје. Нисмо пазарили. Но, бар сам видео некакав генератор, и нисам ни сањао да ћу само две године касније учествовати у чачкању једног таквог комада софтвера.
Ту негде је и Лидија дала отказ, доста јој је срања и да не може да оде на одмор и да сваки час над главом има потенцијалну одговорност за туђе грешке или пуке техничке проблеме. Отишла је на петефи за асистента, много мирнији посао и опуштенија атмосфера. Није се ни тамо дуго задржала, њен муж је био негде у горњим ешалонима у пошти, и након једне или две школске године је она отишла с њим за Београд, добио премештај.