13-II-2022.
Јуче сам отишао да се објасним са газдом Прлеског око торте, јер ни близу нисам имао утисак да је разумео шта сам тражио. Испало је да код њега шнит значи пола торте, руду, оно цео плек расечен уздуж па се то метне у витрину, мање заузима по ширини а за сервирање иде само један рез. Мени треба то исто само сечено попреко. Десетог, кад сам га звао, рекао је да има ковид и да седи код куће, ал' ће пренети девојкама. Како смо се разумели, тако би и пренео, боље да показујем рукама него да објашњавам телефоном.
То сам могао и бициклом... али сам ипак кренуо колима јер је требало да узмем балоне. Међутим, девојка у малој радњи код бивше пиваре каже да већ неки дан нема хелијума... други такав дућан је негде код Капетаније. За тамо нисам сигуран како стоји са паркирањем, има уз тротоар али лепо је време, субота пре подне, ко зна има ли места. Одем пешке, и успут проверим још неке дућане. И ово сам једва нашао, уопште се не примећује да је то дућан, јер је кућа на углу код старе пијаце, ал' дућан на углу има играчке нема балоне; у овај се улази са супротног краја, али је улаз толико висок да је под у висини очију... да нисам баш намерно завиривао, промашио бих га по други пут. Елем, имали су балоне, све океј. Лепо сам се прошетао, два ипо километра све скупа. Нисам понео цигаре, а нисам ни хтео да купујем. Откако смо јесенас купили последњи Бонд у Сокобањи, прекрстили су га у ЛМ... били смо узели једно пакло кад смо тако заборавили, и зезнуо сам се па узео оне дамске танке... Па јеботе то изгори за два-три минута и ни не знаш да си пушио. Наше трају по десет минута (тачно знам, кад се вратим са терасе, на Змајчеку се активира екраноспаситељ, подешен на десет минута).
Увече смо, најзад, пробали дуњу. Рачунали смо да је 100 дана довољно за одлежавање. Направили смо чудовиште - мирис је толико чист а продоран, да после првог гутљаја следи минут паузе за сређивање утисака. После три чашице смо лепо заспали. Ујутро сам још сањао да сам пијан.
Двођендан... отишао око 11 до Прлеског по торте. Ипак је шљаштингом напунио звезду (другу није, ајде)... некад не можеш објаснити минимализам. Рекао сам да нацрта, не да обојадише.
Остругао сам роштиљ, горњу решетку живчаном четком на бушилици, избацио пепео и са и испод доњег поклопца - и зачудо ништа ми није стигло у очи, упркос ветру.
Лена и Милан су стигли и пре него што сам скроз завршио, таман. Кад сам сео да једем, супа је још била топла. Замесила пројице, направила сос од печурака, свежу салату од купуса. Изнели смо и ту дуњу, она и Лена су узеле само по пола чашице, Нина и ја по пуну, Милан је апстинирао (њих двоје кажу да у ствари ни не пију, скроз су се одвикли... па, негде у тим годинама смо и ми престали, и баш смо ретко пили до... све до 2008. кад смо кренули са чашицом недељно, а и то нас је кад држало кад јок; тек кад је ћале умро кренули смо комотније).
Девојке су се опет дале у шармирање, мада је Санда некако успела да двапут има чоколадни фил по десној подлактици. Онда је хтела да поједе звезду са своје торте, што је било у средини, а прво смо секли Линдину, њена је за касније.
Нема неких вести, можда су их разменили док сам још био напољу и уживао како роштиљ добро држи температуру (термометар показује само фаренхајте, целзијуси су на унутрашњем кругу, замагљеном од кондензације, ал' већ сам попамтио подеоке).
А да, једна вест: једна од Лениних пет Ребека, она што је била ту 26-VII-2019. је решила да... нисам баш укачио, јел и хормоне да буде мушкија, или ће само да уклони сисе и удаски се, каже сметају/ометају.
Увече, звао Борче - Драгана не може у понедељак, има рођос; њему су ћерке испланирале уторак, за дан уставности (што је први пут да чујем да неко уопште приватно ферма тај празник)... а, зато сам видео заставице по граду... добро, нећемо у среду него ајде наредни понедељак.
Понедељак, наставља са припремама за башту. Извукла неке даске што нам стоје ко зна откад, и прави оквир за леје у авлији. Сад како нема ораха, биће довољно сунца. И спрема расад, у нашој спаваћој соби је повешала кесице са семењем на влажном папиру, како је то Го радила пре неку годину.
Завршио сам сезону Прачета, у преводу. Има нешто новијих наслова које можда још нисам прочитао, али доста, то неком другом приликом. Крећем са комбинацијом Достојевски-Линч. Достојевског у преводу сам нешто и нашао али... сви имају истих пет наслова, остало нема нико, оцровано је често лоше... ма, Руси увек имају комплете својих класика. Као што сам претпрошле зиме нашао комплет Стругацке, сад сам нашао и комплет Достојевског. У недељу увече сам погледао онај „Ватроходај са мном“ и нешто читао и увод у сабрана дела. После сам пробао да погледам и крај друге сезоне Твин Пикса, од 18. епизоде, ал' онај ССД је ипак цркао, кад се види кад се јок, те... нађем да цимет прима СД картице. Па имам у ствари две које не користим, једна је у оној видео камери, друга у радију за кола... ајд ископам ову другу, јесте да је само 8Г ал' довољно је и то, ископирам шта ми се гледа и однесем горе.
Уторак (15.) баш лепо време, па су девојке могле да се играју у авлији. У петак смо изнели и стону тестеру и поткресали даске на жељену дужину. Биће шарено, фарбала их је бојом за бетон, па кад је понестало зелене, помешала жуте, на крају завршила са чисто жутом. Помешали смо и земље са оних кртичњака, и нешто перлита и тресета што смо купили, и нешто са улице, и кокошијег гуана из сопствене производње. Од свих варијанти за закивање тих оквира изабрали смо оков - сео сам на бицикл, отишао у онај нови Челик плус што гледа на бивши Багер, и узео неке угаоне комаде, па сам то ушрафио (најзад имам зглаван повратни одвијач).
Поштар донео гомилу семена што је наручила са неког збирног сајта, прва тура од неког произвођача из Хајдукова. Износ је, према имејлу, требало да буде преко 3000, међутим поштар је тражио само 500. Поштарина пише да је 350, значи све то за 150. Е свашта. Покушала је у понедељак да зове произвођача, ја сам послао имејл на сајт, ништа. Добро, кад ви нећете, ми смо имали добру вољу.
Деветнаестог смо то довршили, а видели смо да се спрема неко падање гована, јер су облаци били онако на штрафте. Након неколико дана лепог и сунчаног, кад видимо ишпартано небо, знамо да ће да се накалабури, а сад је чак и трештило (изговорити са кларичанским нагласком). Но, у недељу и није нешто падало, онако, ни тамо ни овамо. Ни у понедељак, 21. до поподне.
Кад је требало да кренемо код Борчета на 68. френдз парти, већ је била прилична киша, не баш пљусак али ни не престаје. Она кишобран, ја шешир, и вала сам морао да кишобраном притискам да ми шешир не одлети... и опет смо стигли пре времена, иако је било места где смо дозивали скелеџију да пређемо излаз из паркинга, нарочито онај последњи. Драгана нешто уморна али добро расположена. Роштиљ, тутифрути, још прича о Америци и правним заврзламама. Наравно, у пола два постало занимљиво, ал' није се отварала друга флаша вина (ми остали на ракији, лакше је на стомак), него смо ваљда још пола сата остали све једном ногом већ кренувши. Не знам кад смо кренули јер нема ничег у телефону - нисам звао 566, није ми стигла порука да ми је такси стигао, јер нас је један већ чекао. Да ли рачуна да треба да наиђемо, јер каже да нас је бар трипут већ возио.
У уторак погледао прве епизоде Твин Пикса из 2017, други пут, овог пута штогод опремљен предзнањем, из обожаватељског викија. Које је у ствари срање, јер је буквално препис и преприч оног што се види на екрану, али бар имаш сва имена ликова, можеш да погледаш где се ти ликови још појављују, и тако попуниш оно што се не чује добро. Нисам рад да само за то одврћем звук - из лептопа терам максимум, али страга на кутијама је одврнуто само на 3 или 4. За већину ствари јаче ни не треба. Стигао до краја четврте епизоде. Није више онако тајанствено као кад се гледа први пут, али сад има више штимунга. И као код Тарковског, оне наизглед бесконачне сцене сад уопште не изгледају тако дугачке. Штавише, ни оне сцене када након сваке реченице Линч и Ферер неколико секунди зуре у оног што је управо ућутао, не изгледају сувишне. Мајстор.
23. са девојкама до Лидла и Роде, вода, кисела, муниција за пихтије и чварке. Срели Весну на паркингу, нешто закрвављених очију ал добро расположену, само ћао ћао. Већ сам мислио да је нестала, а рече газда од Спрингфилда да ради ту негде у крају. Сад да ли јој је оно био муж... па, време би и било.
Расад лепо напредује, чак се примио и целер (из забоденог патрљка) и зелен (углавном лишће, исто из окрајка), а данас смо направили и пластеник горе у пушиони. У њему је расад за 90 струкова парадајза. И у ствари ништа од материјала нећемо морати да купујемо, све већ имамо. Једино један комад арматуре за краставце, то ћемо да узмемо, да направимо лук изнад стазе, као тунел. Тј прво за пасуљ, а за краставце ћемо тек да видимо.
Спомиње се: 26-VII-2019., Багер, Весна, Горана Средљевић (Го), Драгана Витас, Змајчек, Јелена Средљевић (Лена), Линда Роза Средљевић Аквила (Линда), Малиша Борковски (Борче), Милан Настић, Невена Средљевић (Нина), Прлески, Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), Спрингфилд, френдз парти, цимет, чварци, Челик, на енглеском