Овдашњи ланац гвожђарских радњи, и дућана и стоваришта (или су и та стоваришта радила и као малопродаја, или су ту некако границе између малопродаје и велепродаје биле мутне). Од чекића и ексера, до водовода, гаса, алата и опреме, па до ракијског казана.
Био је члан Стоура. Кад су ми 1999. требали докази да сам радио у, тада већ бившем, Стоуру, отишао сам до њих, још су они постојали у неком облику. Пар година касније су се и они разишли, неке радње су преузели радници и продужили приватно.
Били су на злу гласу по мућкању с бројкама. Радоја и ја смо нашли доказе за случај (један од хиљаду) где су губили на поскупљењу (!), где је ракијски казан прода по 18 кад је коштао 32, са све бројевима рачуна који су још увек били у архиви, зна се ко је потписао, сви докази на дохват руке... и појео вук магарца.