19-VIII-2022.
У недељу сам се још патио са телефоном, и до вечери није хтео ни да препозна Глобалтел, а камоли да шаље и прима поруке. Апдејти се негде заглаве а Арчов механизам за ажуришке није као Дебијанов, где аутоматски довлачи и те фајлове од којих зависи.
У недељу (14.) сам само стигао да исфоткам Санду и Линду са једнаким шишкама, остатак дана је отишао на чачкање телефона. Оно све горе и горе, ајде што не уме да шаље поруке, него више не уме ни да позива, сваки час му се загуби модем. Испада да ћу морати испочетка да учим АТ команде, као пре 30 година.
Но, учланио сам се у форум тамо, и видим да је неки Мегеус ака Меги (нешто тачка еу, ал' на једној фотци има шта му пише на екрану, и то је на чешком) направио тоталну лудницу, пакет који инсталише петнаест линукса одједном, па бутирај у који хоћеш. Ал' засад само читам шта има, остало сутра кад купим картицу.
Те сам тако увече звао Борчета и Драгану преко земаљске линије. Она испрва није одговарала, углавила је себи да се не одазива кад је зову с непознатих бројева, ал' је из четвртог пута укапирала ваљда да је нешто битно кад сам тако упоран, те се ипак јавила.
Линда је покушала да скрати шишке, изгледа да јој ипак смета коса, и наравно да не уме, то једино Неша уме да уради да личи на нешто, те јој је Нина скратила... и сад изгледа исто као Санда. Ма као да су близнакиње.
Увече причали прво са Леном - стан је при крају, купили су и белу технику, и столари увелико раде дрвенарију (данас иверију). Већ је одрадила прелиминарни разговор за Мали мекани и за Сигнал, па ћемо видети.
Онда смо увече причали и са Стенлијем и Гораном. Њена башта је ове године тропа, ништа јој није израсло. Деца су океј, чак је и мачору јаје скроз зарасло, а као да се и клонирао - појавио се неки сличан у авлији, па је Го морала добро да загледа да је њихов ипак унутра а да онај напољу није он. Стенли тера неки кабриолет на фарбање па за продају... све као и обично и добра зајебанција.
У понедељак редован френдз парти, осамдесети, с тим што је Драгана била сад скроз збуњена што ове изгледају исто (а будемо и ми, понекад). Опет сам јој донео хоклицу да држи ногу дигнуту, баш се види како јој отиче. Вести о Сташи не звуче добро, терапију су му продужили. Жена отишла са ћерком и унучићима на море, ваљда у Грчку, он остао са другом ћерком.
Борче предложио да ракију доносимо у пластичним флашама, а они ће да претачу, замука им је да враћају флаше. Реко брани ми религија да сипам ракију у пластику. После рече да ћемо да носимо по литар у флашама од вина, не морају ни да враћају. Прц је у томе што ништа не купујемо у пластичним боцама од литар ипо - књаз је од 1,75, вода (за Нину и децу) од 6, а кокакола за Виолету од 1 или 2л.
Пили смо прво калвадос што је Гита ономад донела, па онда нашу јабуку.
Сутрадан сам узео микроезде картицу из њене нокле и повадио фотке из ње, па онда на то напржио Мегијеву инсталацију, урадио све како код њега пише и гле, све ради. Тј бутира у његов избор од петнаест линукса, па сам то онда пробавао, и отворио једну табелу у Калку где сам писао шта где ради шта не.
Јавила се Гитина кева, одјебала је једну што јој иде у набавку, па се примила да навраћа једном у две недеље. Тј она јој плаћа а ова извољева.
Поподне смо отишли до Петерхида, она накупила шљива и јабука, ја даље секао вишње и слагао у шупу оно што сам исекао ранијих пута. Није било нешто много, биће за једно казанче. Хидрофор није никако ни успевао да повуче, али, зачудо, буре је било пуно кишнице од пре дан-два, кад смо ми добили три капи.
Од она четири мачета, дочекала су нас два, мршава као и пре али иначе у добром стању. Изгледа да спавају на тавану. Одмах им је била идол, пратили су је свуда.
(пред апотеком, још се ту чува коронашки ред да унутра буду до две муштерије, па чека да неко изађе; маске се не носе)
У повратку смо свратили до Гитине кеве да јој напазаримо шта треба, што је мало зајебано јер јој прво треба апотека, која је на пола пута до града, има три четврт километра, по жези. Срећом, довољно касно па смо делимично кроз хладовину. Онда до Лидла (овог другог, мањег), где се и иначе паркирам, ал' као да возим левом страном - скроз је контра симетричан оном код нас. Нашли нову машину за тесто. Она стара се још није распала, ал' одавно више не може да прави танке резанце, а и за широке јако шкрипи. Накупило се јаја, могли бисмо опет.
Извештај о Гитином мужу је стравичан - већ су му били одсекли пола стопала, а сад је на инфузији, испумпали су му 15 литара воде из плућа, имао је мождани удар, лежи са четрдесет цевчица позабаданих којегде... Лоше му се пише. Поврх свега, са преживелим сином је био купио неки стан, да отплаћују заједно, и онда га зове банка јер се не плаћа редовно. Испостави се да син (како смо чули, дрогош) није ни кинте уплатио. Срећа па је имао документовано да је он плаћао свој део. Тек ту се не зна шта ће бити. Баба говори мађарски, ал' њу успевам да разумем преко 90%, а и остатак разговора.
А то што „ја плаћам а ова извољева“ - плаћа је 200 динара по доласку. Њој много, овој мало, наравно да није потрајало. Наша прогноза до краја године: онај ће да умре, Гита ће у пензију, па ће да се врати из Француске.
Седамнаестог узео да исецкам оне шљиве и јабуке за ракију. Опет је имала неке своје идеје о томе шта ја радим како не треба, пре свега што хоћу да користим сатару за јабуке, ал' некако ме оставила на миру и шљиве и оба грозда и пола јабука сам средио сам, а онда је дошла да ми помогне. Ту смо онда имали одличан неспоразум око тога ко коме додаје, неких пет минута, а онда су је девојке звале и наставио сам сам. Мислио сам да се нисам изнервирао, али изгледа ипак јесам, јер сам у неком тренутку извео погрешан потез сатаром. Уместо да гурнем од себе и помало наниже, гурнуо сам само наниже, а не, наниже се удара. Завршило се тако да ми је сатара склизнула са јабуке и докачила ме по левом кажипрсту. И мало по нокту. Без фрке и панике, прст у уста да не накапљем крв по кошуљи, па до кујне, само кажем „канда је време за паузу“ и дохватим теглицу са љутом алевом паприком. Она наспе себи на длан, уваљам кажипрст у то, она донесе фластер. Изашло је још пешес капи, добра је паприка, брзо то затвори. Још увек (два дана касније) нисам скинуо фластер... Иначе, не боли ништа, није ни у једном тренутку болело.
Увече пробао Убунту Тач, прихватио из цуга да све ради ћирилицом, дао ми тастатуру како треба, ма све... али кад сам покушао да зовем, цврц, сваки час му се гаси модем, а кад сам и успео да позовем, не чује се ништа. Поврх свега, почео сам да уносим опет телефонски именик, ал' понешто прими а остало јок. Неке сам уносио по трипут, па ништа.
До четвртка увече прошао кроз остале линуксе, и на крају испада да на Мобијану највише ствари ради... осим тастатуре, коју није неки проблем направити, само што не могу да нађем где су јој ти фајлови, јер фолдер где кажу да треба да се налази напросто не постоји (у ствари треба сам да га направим, што не каже у упутству, нити каже да су већ уграђени распореди негде другде, у неком другом формату). Да има нешто типа ТоталКомандера или некакав клон, лако бих то нашао... ал' јебига, телефон је то.
Бар сам нашао нешто да извучем фајлове из њега, тј фотке. Шгјз, нисам баш одушевљен, стара нокла је правила боље фотке, ал' овде су барем лепше боје, чип лудује са осетљивошћу до у неке сумануте бројке, чува фотке и у сировом формату ал' штогод преосветљене (а скоро ништа не може да се подеси), но дај шта даш. На овој фотци сам намерно убацио прст са фластером у кадар, да видим где ће да изоштри. Џаба сам пробавао, после сам нашао негде на форуму да још нико није покушао да напише аутоматско изоштравање како треба.
У суботу, око 10:15 се јави Гитина кева да јави да јој је умро зет. Оно, дуго је и саставио, још у уторак је био у болници у безнадежном стању. Таман кад сам мислио да стартујем скајп и изјавим саучешће, удари гром негде у крају (и даље без кише) и опет останемо без интернета. Но, није дуго трајало, изјавио сам га већ у 10:45.
Недеља, 21. Најзад киша. Чекали смо је цело вече у суботу, гледали на радарске слике преко мреже, ал' ништа, почела је тек око осам ујутро. Опет се јавила њена кева, каже овог ће да кремирају. Сад да ли по његовој жељи или напросто што је тако лакше. Она би за пар недеља стекла услов за пензију, сад да ли и француску или само нашу, чућемо.
Понедељак, и даље пада киша, помало, све се опоравља. Нашао како да направим тастатуру у Мобијану - све је како у упутству пише, само што назив за српску тастатуру није sr.yaml, треба rs.yaml, не иду линуксовој ознаци за језик, него по интернет доменима ваљда. Онда сам пробао да увезем именик са Змајчека, и за почетак само преправио имена на ћирилицу у оно мало што сам већ унео, пробао то да увезем назад, а јок, каже не ваља. Пустим да се дистрибуција ажурира и цврц, после тога не могу ни да исправим постојећа имена, јер чим негде пипнем, апликација за адресар се скрши и изађе. Но, бар сад имам ћириличну тастатуру.
Људски смо се запили, и касно остали јер смо касно кренули. То вече су Нина и Вера остале до после 22 у теретани и где још, пало им на ум да окупе разред из основне на некакву годишњицу, па су пребирале по именима, за кога шта знају, кад су кога виделе итд. Ко зна кад смо легли, а ја сам устао у 12:30, толико испаван да су ме болели и леђа и глава од лежања, но прошло је до пола кафе.
Кад ми је Драгана честитала, могао људски да јој одговорим, имам тастатуру. Са Бајлом сам се кратко издиванио, био је у Београду у неком тржном центру, и помно пазио да се не изгуби од рођака с којима је ишао, „не знам куд сам ушао а још мање куд се излази“.
Поподне смо отишли до Петерхида само да нахранимо мачиће и да наберемо мало парадајза. Није испало како смо планирали - мачићи нису тамо, а накупили смо не само парадајза, него и тиквица, шљива, јабука, па и прве виноградарске брескве и нешто грожђа. Биће за један казан, а ако оберемо грожђе и код куће, и за два.
Спомиње се: Вера Вранеш, Виолета, Горана Средљевић (Го), Драгана Витас, Змајчек, Јелена Средљевић (Лена), Линда Роза Средљевић Аквила (Линда), Мајкрософт (Мали мекани), Малиша Борковски (Борче), Маргита Гунароши (Гита), Невена Средљевић (Нина), Ненад Бајло (Бајло), Ненад Бергер (Неша), нокла, Петерхид, Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), Станоје Сердаревић (Сташа), Стенли Бергер, тоталкомандер, френдз парти, на енглеском