02-VII-2016.
И тако је мајстор Миле дошао са екипом у Петерхид и почео да ради. Иако је кров био главни узрок доласка, то је оставио за касније, јер је видео о чему се ради а није имао скеле за толико, па ће то кад их донесе. Засад су прво кренули да замене задњи зид од шупе, јер је претио да падне. Мислили смо прво да само убаци у њега стубове и излије греду горе, ал' онда каже лакше је да све то скине и направи нормалан зид. Хм, ту нам баш и не треба цео зид, можда да остави који отвор... и ту се у три реченице договоримо. Направиће зид са три отвора а онда горе венац и на њега да ослони постојећи кров.
Сутрадан (3.) смо отишли до Лене. Пошто јој је фирма београдска, има избачена одељења којегде по свету, па треба мало да иде и координира америчко - добила је америчку визу. На десет година, да иде кад хоће и колико пута хоће, ограничено ваљда само на 60 или 90 дана у комаду и не више од пола године годишње. Отишли смо на ручак у кБло, тј Блок, што је ресторан новијег типа, ћошак даље од ње. Није нека клопа да сечеш вене, ал' није ни лоше. Келнер је неки зајебант, више делује као да је неко из друштва па ето заједно чекамо да почне филм, него да је нешто службен.
Наравно, сфоткао сам, кад већ имам чим да урадим, једног вртоглавог панорамикса ака аутокрп, са њихове терасе. Око 180° попреко и 110° усправно. Морао сам мало да чачкам параметре кад сам то спајао, јер је на фабричким дао нешто од чега би се Далију завртело у глави.
Последњи снимак тамо је од 13:56; следећи снимак је у 16:12 у Петерхиду. Стари зид је нестао, већ су избетонирали темељ за нови, кров још стоји подупрт. Стари клозет и као ниша поред њега су такође нестали... осим што је остао оквир од клозета. Невероватно, зид од те нише уопште није био састављен са тим, то је зидао неко ко никад није чуо за статику, кроз спој се провидело, ту су цигле (непечене) само наслоњене угао на угао, то је могло да падне било кад, као што се већ десило са свињцем. Али је зато оквир од клозета био од љутог бетона, неуништив. Не иде ми у главу.
Док се темељ стегне, одоше они, а нас двоје останемо да испечемо један казан ракије. На све стране хаос, кртлог (в. Кућни) од избачених ствари из шупе, црева, гајтани, ђубре, цигле. Но, испекли смо.
Петог сам платио 388€ у оној приватној апотеци, имали су тај колхицин и/или оно друго за Ендера. Не сећам се тачно како је ишла трипер комбинација овог пута. Лена је ваљда ишла послом преко, па ће однекуд да им пошаље, неће се баш видети. Она ће ваљда у Орландо. У ствари је и згодно да иде службено, о трошку београдске фирме, да испоручи медицинску помоћ у САД...
Спремила мало бољи ручак, дошла тетка Јања са ћерком код ћалета, па ај сви код нас. Ћерка је колегиница математичарка, с којом се нисам чуо од... оно, 25-III-2003.. Истина, оно пре пет година кад је Лена ишла на онај припремни течај, пар пута је ноћила код ње. Има стан, који ће да отплаћује довека, дигла кредит у швајцарцима, ради у две школе и још и држи часове, и онда, наравно, није се удавала, као ни њен брат што се није женио („ма која би ме узела“... наравно, кад си излечени алкос, скоро нормалан). Ћале није баш најбоље изгледао, па се она усрала да не умре у њеном присуству, те је већи део времена провела напољу, шатро има важан телефонски разговор. Није се десило, наравно. Насекли смо јој огромну кесу рузмарина, она је сва у макро клопи и вегуњским форама. Не изгледа лоше, иако има око пет банки, ал' мршава бре.
Предвече смо опет отишли да видимо шта раде мајстори. Онај кров што су подупрли... неће ваљати, дотрајале су греде. Које греде, деда се увек држао оног „шта ће ми греде кад имам дрва“. Те је и тај кров скинут, а и забат и кућица изнад њега, па ће да праве нов.
Остали смо да испечемо још казан ракије, испало да мора одмах, а нисмо понели ништа за јело. Кад смо распалили ватру, сео сам у сакса и отишао до сеоског дућана да видим шта би могло да буде за јело. Једино што је личило на нешто су биле ћуфте у парадајз сосу, у истој онаквој фолији као што смо трошили понекад док смо били студенти. То смо подгрејали на капку од казана, кад се већ добро загрејао, ту буде око 60°. Подгревање је успело, ал' клопа... саклони. Ни близу оног из седамдесетих, ово је... завршили смо са готовим јелима за ову и наредну деценију. Ужас.
Спомиње се: 25-III-2003., Ендер Аквила, Јелена Средљевић (Лена), Кућни речник, мајстор Миле, Петерхид, саксо, тетка Јања, трипер комбинација, ћуфте, на енглеском