27-II-2014.
Чантрамо са Леном, док је била на послу у Продајзу. Долази за викенд. Више не ложимо котао, грејемо се на климу, а мала грејалица нам је сад у Петерхиду, па ће у жутој соби бити можда хладније. Каже на послу држе отворена врата од терасе, врабац јој улетео под сто.
Џеф и ја надзиремо генерисане СМС - јер једино тако знамо које су отишле а које не, па хватамо те систематски да их поново пошаљемо ђутуре (то ћемо ми) а да остане неухватљива сића да особље препошље ручно. Досадно и заморно, зуримо у редове у табели, ситан текст, и оком јуримо шта није у реду. Данас смо се договорили да поделимо посао, једне недеље он једне ја, проблем се смањује, не морамо више обојица.
Још један пролаз конверзије за ту белгијску клинику, има их шест или седам, све исте, компликоване, пре нас су имале шашаву организацију података и опичену бирократију... па сам скупио све испробане трикове за увоз из цсв или икселес фајлова у један readsheets.prg, који ће ми бити мотор за увозе.
Г55.3, тј орг одбор за велики матурски парастос се састао трећи пут. Нисам се нашкљоцао за време састанка, а нисам ни ухватио бус до тамо - изашао сам из штоса за то, исхлапео ми осећај за следећи бус, изненадио ме, побегао ми за 100м, те сам отпешачио. Зато сам направио неколико добрих успут и око моста, тј под њим.
Ово је троделни аутокрп, фали доњи десни угао, јер тамо еос40 није имао на шта да изоштри, не иде му у мраку. Добро, мрачан ћошак, па шта, и у стварности је такав. Ово је фотореалистични мањак.
На пар снимака у Пивници се види Прле. Не знам ко је још био од ликова који овде имају имена; ове на фоткама знам, али у ствари баш са ових састанака.
Првог смо у Петерхиду сејали грашак. Тј она је, ја сам радио нешто друго. Вишње које смо пресадили 22. изгледа да су се примиле, видећемо. Понели смо шерпу пасуља и подгрејали га за ручак, кад већ имамо плинску боцу и онај решо са две рингле.
Докотрљао се и Зеки. Као и увек, имао је гомилу корисних идеја шта бисмо могли и шта би и како требало да урадимо. Мислим се „ако си тако паметан и маштовит, што ТИ то ниси већ урадио?“. И нешто о млаћењу глогиња туђим курцем.
Пошто је било скоро 16:00 и већ смо се спремали да кренемо, сети се он да се огребе за цигарету. Е јебига, нисмо толико понели, управо пушимо последње две из тозне. „А оно пакло Беста што вам стоји у кујни на прозору?“. Опа бато, ми заборавили на то а он се сећа. Ако нешто не можемо да нађемо, најбоље да њега питамо где нам је, боље зна где шта све имамо. Њему је у интересу да зна, да планира за шта да се огребе или бар позајми, има мотивацију која нама фали.
Са млеком смо стигли до 600,8 литара.
Био је неко време у бањи у Меленцима, и тамо је био и Ђорђе Марјановић. Видели су се мало кад је ишао да види собу. Каже да Ђорђе поприлично фрфља кад говори, не излазе му реченице баш како треба... док се обраћа мушкима. Кад пред собом има женско чељаде, реченице само клизе :).
Спомиње се: еос40, Јелена Средљевић (Лена), Јован Димијан (Зеки), матурски парастос, Петерхид, пивница, Прле Танин, Продајз, решо, тозна, Џеф Гирни, на енглеском