08-VIII-2005.
Пре подне наишла опет Зана, сликао је штогод. Кева пуши златни домаћи, завија. Користи тозну што сам јој оставио, ја имам другу.
Наишао и Шуца Сејин, седео бар пола сата, видим драго му што нас види. Има и доста фотки од њега. Наравно, изметнуо се у типа који по сокаку иде у тренерци, срећом само јакна. О типовима који излазе у доњем делу, а сад видим да има и риба које то раде, немам неко повољно мишљење. Није да сам неки љубитељ формалне одеће, нека цвета сто цветова, али ово је бре као да је изашао у пижами, то је одећа за вежбање и презнојавање, кад видим тако неког дође ми да га прво пошаљем под туш.
Аутобус је исти модел као што је некад био, само што више није оне стандардно тамноплаве боје (али чисте плаве, не вуче ни на сиво ни на љубичасто, као што вуче боја стубова у њујоршком метроу), него сад чисто розе. Невероватно, нисам мислио да ћу доживети да у Зрењанину видим розе аутобус. Изнутра је исто шмрљаво као што је увек било, са све оних пет седишта на мотору, у шарагљама*.
Кућа која се види је на углу где се скреће за Змај, ту је увек била баштица, па су ту деведесетих направили нешто монтажно, као киоск, била пиљарница и вазда неке гајбице напољу. Сад су, видим, и то обзидали и направили продајни простор, ал' не видим шта продају. Ма цео тај део улице, од почетка па скоро до пруге, је дућан до дућана, и ту се сваки час нешто затвара и нешто отвара. С преке стране је 25. мај... дакле гомила муштерија. Једном сам бројао, има свега четири куће без регистар касе, ал' има их доста и са две-три.
Шкљоцам доста успут. Неке ствари су се измениле, ето тај бус и све више дућана по нашем старом сокаку, а неке су исте као и увек - почетак је августа, и сељаци долазе тракторима и продају бостан са приколице. Ово је тик пред Леснином. У некадашњем салону намештаја, видим, уљара има дућан. Колики то па асортиман имају ако користе толики простор. Колико знам, имају две врсте уља, три врсте мајонеза, три-четири врсте маргарина и готово, крај. Можда продају и робу још понеког преживелог из некадашњег Комбината.
Поподне се опет нађемо (... 2 речи...) код зубара. Очистио ми је каменац са предњих зуба, за један зуб рекао да би требало што пре да се вади (и био је извађен... негде 2020. а дотле је лепо служио). У згради комитета ради биоскоп.
Ову фотку је после Го узела као предложак, ваљда јој се свидело како се залазак огледа на (сад метализованим) стаклима водоторња а назад се начомрдило ко да ће говна да пададу, и насликала призор како га је она видела, прилично верно осим што се водоторањ шири при врху, како се и иначе причињава на већини фотки.
Док смо испијали кафе пред Зеленим звоном, шмугнем до угла и направим тотални панорамикс целог трга, око 370° (да, од вишка не боли глава). Овог има више верзија, кад сам га како састављао. Видим да је угао музеја сад на средини, а у ствари сам од њега почео и са њим завршио, и имам и верзију где је тако испало.
Успут шкљоцнем и позоришне плакате. Видим Аћим је још увек активан у луткарском, режирао је (а можда и написао) представу.
Кренули да прошетамо, и не будем лењ него поновим поступак са наспрамног краја трга. Овог пута око 270°.
Срели смо Грнета на штрафти, сликали се нас двојица. Продужили преко Житног и ушли у дућан оне госпође што је некад онако прецизно вадила камару пара из торбе, тачно у новчаницу, да видимо Лени неку јакну или нешто. Не сећам се да ли смо и пазарили - и они су нека ситна конфекција, значи од било које комбинације боје, модела и величине могу да утрефе највише два да одговарају.
----
* шарагље су стражња страна запрежних кола, она што може да се спусти за истовар. По аналогији, постало је нормално да се тако зове и стражњи ред седишта у возилу.
Спомиње се: 02-II-2023., 25. мај, бостан, водоторањ, Горана Средљевић (Го), Грне, Зана, Зелено звоно, Змај, Јелена Средљевић (Лена), комбинат, комитет, Леснина, Милан Шебрцан (Аћим), Сејини, тозна, штрафта, на енглеском