Радио нешто за ззззз, оно за санитарне прегледе и за ЕнергоПро, ништа кључно, само генерисао обнављача скршених табела, за мећем случај. Ваља то урадити док није гужва.
Мала али занимљива измена у ГенерАлу данас: unosc.prg проверава датум последњег бекапа, и ако је старији од седам дана, не дозвољава унос док се не уради нов. Ја то написао? Опа бато.
У главној књизи, посебна аутоматика за неке продавце алата из мог краја. Породична радња, а госпођа (још носи минић, не баш допичњак али није далеко, и добро јој стоји*) је некад радила у Бангроу па су добри са Брљом. Ово је могло да остане његова лична тезга, али сам му требао и ја и пуна подршка Аваија, па зато. После су били јако захвални за овај аутоматски пренос (из робног и фактурисања у главну књигу), јер је сваки порез био прокњижен до последње децимале тачно тамо где по закону треба, и финансијски инспектори нису успели ништа да им нађу, а баш су се трудили. Спасло их од овећег срања.
Наравно, не бих то могао да урадим без њених тачних упутстава, шта на који конто иде. Онда је то... тако, пука техника, надоградња на погонском коду који сам раније написао. Кад се тај ваљано напише, после иде лако.
Једног од ових дана сам спасао радио у трабанту пуком снагом воље. Било је око 14:50, извезао сам га са Бангровог паркинга. Док стигнем до магистрале, треба да прођем испод надвожњака, обиђем два блока и тек онда стижем на онај семафор (в. 23-V-1975.). Док сам чекао зелено, већ је било 15:00, и све сам чекао да се са локалног радија огласи Алексис Корнер са својом обрадом Цепелина, што је била шпица за вести још од Шетње (в. 06-II-1997.). Кад одједном није то него „Радио Београд, први програм, емитујемо вести“. Распиздио сам по дугмету на радију али се некако ипак уздржао да га не поломим, само сам га силовито искључио. Знао сам шта се десило - након што је онај пиздун, што нам је предавао ото, прелетео за ко зна које паре, скупштинска већина се у општини држала на још једном одборнику, и нашао се ко ће да се прода. Тако Слобини социјалисти сад имају већину, и који проблем прво решавају - преузимају локални радио, и нема више да емитујете своје вести, има да преузимате државне. Гамад.
После се испоставило да су и поизбацивали пола времена кад се емитовао поп и рок и то заменили народњацима.
Ту негде смо имали стерео рат, јер је Фаиков старији син изнео озвучење на терасу и пичио жеље и поздраве радио Техерана, или тако неке муслиманске турбо народњаци. Ајде кад је било славље, кад је сунетио синове, па кад је удавао једну од ћерки, ту је била шатра од наше куће, па поред његове и још једне, није могло да се прође сокаком, у потоњем случају цео викенд. Али ово је био радни дан, поподне, не можемо да опстанемо, или да трпимо врућину са тишином или звучни притисак са проветравањем.
Го је на то скупила десетак минута звучних ефеката из Успона Тријада, што је била она игра за Дос, са скакањем, обртним сечивима три де у равни, ал' на спрат, ајде, да би радили скокови и лифтови. Ту су експлозије, урлање, режање, звекет оштрица и којешта томе слично. Два-три минута су била довољна.
Нисмо морали да понављамо.
----
* види 05-X-2023. и шта је рекла Дуца