27-XII-2010.
Нас двоје смо отишли у град да потпишемо „учешће у поступку процене пореза“, јебо их еуфемизам, у подруму бивше сдк, где је сад пореско. Зачудо, прихватили су наведену, стварну цену куће у Петерхиду као основицу, што је нечувено. Порез, уз оне трошкове што смо платили 15. децембра, ће да буде много мањи него што бих платио да сам купио кола за исте паре.
Службеница за шалтером ме зна однекуд, ал' није хтела ништа да каже док нисмо завршили. А онда се представила, била је удата за Бајчета, а он је причао да сам разредни геније. Види, види... њу сам видео једном, кад смо се враћали 1975. из Новог Сада његовим фићом, као устопирао сам их. Нисам је нешто запамтио, неко од нас двоје је седео страга.
Изашли из сдк и стали да запалимо. Наилази Момир те попричамо.
- јел' би ти радио у школи?
- не бих.
- добро, моје је да питам.
Испоставило се да опет фали математичара. Тск, тск... ал' сад ми стварно не треба посао.
Па смо се разишли, она отишла кући да испрати Лену на бус, а ја отишао до Баје да видим за дочек. Прво сам попричао са његовом женом, док неких пола сата касније он није дошао из суда, па смо пили кафу и... пушили (он троши „собрание“, ваљда бугарске неке, поскупе). Антипушачки закон је жесток, ал' он је сам у канцеларији, адвокат је, зна сто фора а и боли га патка. Каже да не бринем за дочек, он ће све да среди, па ће ме звати да ми јави кад и где да дођемо.
Поподне су њих две још ишле да купе ципела и чега још. Опет је падао снег. Канда смо и ми отишли са Леном у Београд, јер видим да сам нешто шкљоцао* по Новом Београду, била нас је одвела да видимо где она то иде на припрему за пријемни код тог професора. Тип има неке просторије у приземљу солитера, тамо има пешес ђака, штафелаји четкице боје... сликарска радионица. Мирис терпентина, све нешто познато. А па да, није нам ово први сликар у породици, наравно да мирише познато.
----
* не мојим Фујицом него Лениним џепним; сећам се да сам то ја фоткао, али не и времена - да ли смо то били с њом претходно вече или данас. Добро, један дан тамо или овамо.
Спомиње се: Веља Бачикин (Бајче), дочек, Јаблан Шканата (Баја), Јелена Средљевић (Лена), Момир Хаџипопов, Нови Сад, Петерхид, сдк, фића, Фујица (Фујица), на енглеском