Нинин нисмо нешто посебно славили. Само смо је изљубили ујутро, кад је већ коме јутро, устала је пред ручак.
Дотле сам већ био да обиђем Гитину кеву, опет је ухватила нека параноја, наводно јој комшије сјебале пријем на тевеу, цело вече до поноћи, све у покушају да је натерају да потпише да продаје стан, хоће да је отерају, ево у девет треба да дођу из Телекома да јој понуде уговор на потпис, не потписује она ништа.
Испрва сам мислио да је то било у суботу поподне, па да је Телеком гледао да се не види пренос (било на Н1 телевизији) великог протеста, на ком је било скоро двоструко више људи него на СНСовом контрамитингу дан раније, упркос практично истој киши оба пута. Али не, ту би могли само да искључе тај један канал, а онда и она рече да је било у четвртак, дакле није то.
Док сам био тамо, наишла и нека из краја, која долази да јој кува, па смо се издиванили тих пола сата. Параноја нестала, ето има друштво. Ови из Телекома, наравно, нису дошли.
Пошто смо претходно вече мало славили, а и то кренули касно, јер смо прво причали са Леном па онда са Гораном и Стенлијем, поподне сам ипак прилегао, што већ данима нисам. Легао на тепих у жутој соби, јер је Виолета заузела кауч (опет ради ноћну). Онда ме Линда мунула ногом да се преместим, да може да приђе ормарићу под акваријумом да се обуче. Прекотрљам се до кревета. Дваес минута касније ме муне Санда, готове су и могу да се вратим на претходни положај.
Баба их је одвела у Спрингфилд, а сат ипо касније је опет кренула киша, већ не знам који дан заредом, па сам креснуо Јоду и отишао по њих. После смо узели кило ћевапа и порцију помфрита да Раја и Виолета имају кад се пробуде. Добили смо уз то и некакве земичке, баш згодне, пресечеш и унутра стану три ћевапа, таман вечера.
Тридесети. Вели лик на Бурундију.
Иначе, давно сам упознао лика, бивши профа са ЕТФ, који је направио систем за наплату паркинга. Цео тај систем је код нас развијен, са све камерама које читају таблице и локације.
Е, да, а опет је развијен тако да не уме да чита šđžčć... Била читава фрка управо због тога тих првих годину-две. Таблице у граду су већ стигле на преко 200 (у шеми ЗР-ббб-сс, где је б тај троцифрен број, а сс два слова на крају), и већ од око 090 су избацили тих пет слова из шеме. Истина, те квачице на таблицама су урађене скрнаво, оне изнад су сувише ниске и прилепљене, а она на Đ је прекратка, те је питање да ли апликација и има довољно материјала да их позна.
Поподне до Петерхида. Доста смо и стигли да урадимо до редовне поподневне кише. Она је проверила како стоје купине, па набрала трешања, колико већ има читавих, а слабо, туга једна. Наша највећа трешња, од 7м у пречнику, је дала 5кг уместо 40. Ја сам покосио предњи воћњак до краја и оно парче испред летње кујне, а онда нам је ем истекло време ем почела киша. До куће смо прошли кроз три краћа пљуска, две лагане кишице и четири сува периода. И до краја недеље прогнозирају овако. Време стабилно, не мења се.
До вечери прогласио цензурисани Бјо за довољно комплетан да може да се устовари на sGradlj.com, па га фтповао. Потрајало је, иако је тако брзина већа, јер осам месеци није ништа слао, па све што је отад мењано... Оставио га да ради и отишао горе. Гледао Килџојзе, трећу сезону. Ове године сам, након Задужбине те мало шврљања кроз Старе ратове (Мандалорац срањац, дизнијевштина; Књига Бобе Фета већ добра) одгледао прво Стари гејт Атлантиду, па онда првих осам година СГ-1... до места где се појављује Клаудија Блек, њу не подносим. Кад сам то потрошио, пре неку недељу, одгледао цео Свитац/Ведрину, одлично, само што још увек не видим зашто се Екскејсиди пали на Самер Гло... И сад натрапао на ове. Било би ту места за упоредну критику ове три серије, ваљало би можда додати и Вавилон 5, ал' ето важније ми је да средим Бјо...
Тријеспрвог покушавао, упорно, да решим текући проблем у Бјо на енглеском, тј у свему што користи вино - чим се употреби стевка (в. Кућни), апликација се скрши. Нађем да ми је вино бајато, нека шестица. Видим постоји осмица, ајде. И све лепо крене али je изгубио đčć (задржао šž) јер се удудио у америчку кодну страну. Што су га поправљали... Отишао ми цео дан у ништа, нема томе решења, све што је досад радило овај аутоматски врати на америчко 1252/437 и исправи у регистратури. И кад пребацим са стевке, та три слова нестану. Значи... ајде опет виртуалну кутију.
Следећег дана сам се патио да је направим. Имао сам готов Њ7 али сам га једном убио, мада сам сачувао његов други диск, тамо ми је фокс. Ево и ова два пасуса сам тамо (у фоксу, на енглеском) написао из седмице, негде поподне кад је то прорадило. Ал' није то још готово, пре свега због позадинског процеса који покушава да покупи измене и пошаље их у постгрес сваких неколико минута. То више не ради, морао сам да искључим и да то потерам опет из вина. Тј мораћу некако на два колосека док... ма иде све у пајтон, зајеби патњу сву.
Овог пута ником нисам слао линке на Бјо 1.2, и првог дана је било нешто посета, али колико сам успео да видим, углавном разни ботови и индексери. Другог дана се у првих осам сати (јер је први у месецу, а сервер је ваљда ближе западној обали, ваљда је осам или девет сати касније) накупило 2700 погледа, диљем целог сајта. Но, неко је кренуо (и то или двапут или су двоје) да чита редом 1000. страну, па 1001. и тако даље. Занимљив приступ... мада мирише да је ни то није жив човек. [и није, то су два-три бота пичила редом... бар међу њима је ово догађај] Такође, има посета на оба језика.
Трећег је најзад освануо леп дан без кише, па још субота. Дошли Милан и Лена, ја роштиљао као и обично, ал' су ипак више волели поховано. Једила се што је испало тако као мозак, намрешкано, ал' јок, то се њима баш свиђа. Ово је била штогод закаснела прослава свих пет мајских рођендана (Анита, Лена, Милан, Виолета, Нина), била и блатна торта, девет свећица. Нисмо пили, то смо синоћ.
Лена разговара о запослењу на неколико страна, јер јој је још увек тај шеф за вратом, а има и других лоших страна, нарочито што би следећи пут требало да иде у СФ, усрану престоницу САД. Истина, сад има апликација за телефон, па те упозори на следеће познато говно, да не угазиш ако идеш пешке. Пренесем то на Бурунди и одмах добијем да би требало да проверим то мало. Па проверила ћерка. Деца су ми више у форми око тих ствари него ја, зар њима да не верујем?