05-X-2004.
У току је нова заврзлама са мојим путешествијем - јавио сам белгијској амбасади да коначно путујем, а они онда рекоше "е пошто је прошло више од три месеца, све што си послао пуј пике не важи, шаљи папире испочетка". Прво ми треба гарантно писмо из Антверпена, што сад има да чекам да стигне, па онда треба да искенирам одреске од плате и извештаје из банке, па да поново попуним захтев... нема теорије да ћу стићи за заказани термин. Требало је да кренем 11. октобра, а 27. да летим из Белгије за Београд. Сад сигурно нема шанси за то - ствар се одлаже за сигурних десетак дана.
Пробно пуштање за ДСС. У... јеботе, ал' се то закомпликовало. Чантрао сам са Давидом до 18:30, и онда је он отишао, најзад, кући. То је код њега било већ пола сата у сутрашњем дану. Све скупа, распон од 11 сати.
Било је свачега, чак и то да она апликација у Аксесу не види артикал који постоји у ескуел бази (којој и ми можемо да приступимо), па онда кад покушаш да га убациш, прими га ладно, а онда кад хоћеш да га погледаш, буни се. Хаос, као и иначе.
Посебан је проблем био... ма било их је десет. Например, не могу да приступим његовом серверу од куће, али могу са њујоршког сервера. Или како да одредимо од ког датума су подаци, јер се датум на фајлу сваки час промени, приде још уз часовне зоне, уме да оде који дан тамо овамо. Или Цитрикс сад дозвољава нешто сад не. Све у свему сто пицабоца, није ни чудо што је отишао цео дан.
Али ствар у суштини ради, само што има толико детаља, и башка што је Давид такав пицајзл за изглед, типа „слика иде у појас где је наслов, 1мм од десне ивице“, „сви датуми у дд-МММ-гг формат, свуда“, шифре да буду поравнате удесно итд итд. Ништа од тога није тешко, само га има много.
На фоткама од увече видим да она игра Слобамиру (тј 5 у низу, али са сликама Слобе и Мире). Велики писаћи сто смо склопили. Видим да сам нашао где да набавим дуван, ту је лименка од Смокин Џоа, вероватно већ наручујемо поштом. Под прозором је још увек једна ролна тепиха, то је вероватно за Нинину собу, кад дође на ред.
Шестог одемо нас двоје до Луа да... као пазаримо. Не сећам се да смо пазарили било шта од грађевинског материјала, пре ће бити нешто за баштованлук. А оно тамо све увелико крисмиси, лампице начичкане, јелка са возићем на коме је онај њихов бајаги св. Никола са ирвасима упрегнутим у вагонет. Па јебо вас патак, имате прво ноћ вештица за коју недељу, док овај буде актуелан има да шест пута бришете паучину са њега.
Нисам могао да не снимим ово (између осталог). Па јебо вас дизајн, шта је ово, све сама имитација стакларије од пре сто година, где вам је бар имитација нашег дизајна из седамдесетих? Серем вам се у тон филм. И то све жуто осим оног дела за купатила, иако се цевуљаге продају већ пет година. У ствари нема ниједне стоне или стојеће светиљке у којој би абажур био довољно дугачак за цевуљагу, из сваког штрчи. Колико пре две године сам морао да га продужавам цедеовима.
А, да, Лени смо купили неку ролетну за прозор. Досад је имала завесу, порубила некакав материјал и прикачила га за рам, али то не може да се помера и поподне буде доста топло у соби (њена гледа на запад) а не може да отвори прозор.
Седми, пишем мојима како смо укиселили купус у некој посуди... у ствари канти за отпатке, ал' новој, купили за ту прилику. Брзо се укиселило, још је топло, тек ове недеље сам прешао из шорца у чакшире, развалили смо се од клопе. Коверат за Драгињу „сам послао тек сад у суботу - вечито сам био заузет кад ради пошта, штавише носио сам тај коверат у колима десетак дана и никако да га пошаљем. Малопре сам причао са њом, и издиванили смо се онолико. Каже да јој је стигло прекјуче, све у реду“.
Осмог, Давид већ губи стрпљење око пагинације, јер да не бисмо сецкали извештај у сред одељка, ја ручно убацујем прелом стране испред првог одељка који неће цео стати (иначе како подесити аутоматски прелом да води рачуна о томе), што баш и не ради увек како треба. Ту, наравно, не помаже понеки залутали шаблон подешен у Антверпену на А4, а ови у Јуниџуелу га штампају на летер формату (краћем за пешес редова)... Пагинација је и иначе мука једна, а у екселу много гора. Практично нам је отишао цео дан, откуцали смо опет стотинак редова један другом у чету, и овог пута завршили у 17:15 (што је 23:15 код њега).
Ту сам развио један штос који је убрзао његове иначе доста ингениозне форе за рад са чаршавима. Наиме, кад убацује целу табелу, он направи празан ред у чаршаву, па га онда попуњава ћелију по ћелију, што ради, али је до зла бога споро, јер свако адресирање ћелије вуче за собом цео КОМ механизам, где ко зна колико позива у дубину мора да прође док та вредност и буде уписана. Уместо тога сам нашао фору да проширим опсег у који треба да се додају редови у једном потезу, и да исто упишем све вредности у једном потезу - у фоксу да бацим податке на стевку (в. Кућни), у екселу да их убацим са стевке. Убрзање је било минимум двадесетоструко. Ту нас је кренула карта...
Уредник фокс часописа је покушавао да ме нађе око оног чланка што сам му послао, и на крају питао на УАу како да ме нађе. Е, јеб'га, таман сам променио и адресу, и телефон, и имејл, све у истих месец-два. Но, нашли смо се овако, и чланак је на крају и био објављен, у новембарском броју.
Девети. Након нешто дивана, Шкрба ми је послао апликацију што је добио са својим Каноном, да зашије панораму од више снимака. Није ми прорадило, па сам му послао фотке па ми је после ипак прорадило... те сад не знам чија је ово верзија, његова или моја, ал' свеједно, ово ми је први панорамикс, ака аутокрп. После сам кренуо да експериментишем...
Спомиње се: Градивој Шкрбић (Шкрба), Давид Краковски, ДСС, Јелена Средљевић (Лена), ЈуниЏуЕл, Кућни речник, Невена Средљевић (Нина), Сејини, УбикАгора, фокс, на енглеском