10-V-2006.
Шестог смо узели да претресемо оне као жардињере што смо направили од старе судопере и каде. Чачкала је нешто и решила да извади све из судопере, јер јој ту ништа није расло како треба. Од десетак биљака примио се штогод само влашац, а и то све нешто танко и никакво. И тако смо извадили кубни корен.
Увукао се корен од дрвета кроз рупу, и мада је дно било покривено иверицом (и то са слојем некаквог ултрапаса, мада слабијег), то се тако раширило да је тај корен испао дебео као прст, а сву земљу смо успели да извадимо из једног комада. Горе од зубаче. У кади је било слично, иако смо и тамо били ставили нешто преко рупе - не вреди, корен је нашао себи пут. Ту смо некако укапирали да од баште нема ништа док је то дрво ту и док садимо право у земљу. Мораћемо да смислимо боље саксије.
Седмог смо кренули да правимо ту полицу у великој соби у приземљу - засад смо све размерили, испројектовали, изобележавали, те ушрафили угаоне лимове у доњу и горњу хоризонталу. Плафон смо дигли за који милиметар тако што смо укуцали секиру под оквир од старог зида, а током недеље ћемо почети да шрафимо и вертикале. Тако нешто смо планирали да урадимо још код куће, да као преградимо велику собу а да не буде зид, да пропушта и звук и светло. Овде је тај зид баш правио мрак, па смо га скинули, ал' је сад испало да потања плафон, ено и врата на великој соби горе не могу да се затворе, искезечен је рагастов. Те да се не бисмо зајебавали око статике, ем ћемо да га подупремо, ем ће лепо да изгледа, ем ћемо имати и полицу за све што нам на ум падне.
Мада, плафон и није нешто јако потонуо, узео сам ласерску либелу и осветлио из средине према крајевима - није више од 30мм све скупа, а то што су врата искезечена је можда из других разлога.
Данас, на УАу
>>>>>Огласи на радију за „претпоседована“ ме увек насмеју. Као да ти је претходни власник учинио некакву услугу. [ово се сећам да је написао Тревис]
>>>>Па штогод и јесте, појео амортизацију :)
>>>Добар! :-)
>>Не знам како амортизовати овај ударац...
>Каменујте* га!
Хвала на лепим жељама, ал' не трошим дроге.
Ал' то је било поподне. Изјутра ме Велики Штрумф звао и укратко ми саопштио да сам преведен из редовног (на платном списку) на консултанта по позиву, и да убудуће наплаћујем сате кад нешто радим.
Никакве папире нисам добио. Званично, можда још радим у Јуниџуелу. Те, да видимо, сад сам 1) незапослен, 2) без шансе да нађем посао откако ми је виза истекла и не може више да се преноси, 3) без неке наде да ћу од ових видети озбиљну кинту, 4) власник више од пола куће (законски, целе, ал' под дугом, а банка не плаћа порез на свој део).
Касније сам чуо да је садашњи директор (који је дошао на место Штрумфовог зета, кад су овог повукли у Антверпен), умислио да најзад треба да изгледа као да нешто ради а не само да шпарта ходником. Па је пазарио негде неку апликацију, у износу моје двогодишње плате, која ће да проради до јула и реши све проблеме. Те сам онда ја постао сувишан.
После сам чуо да је не јула, него и наредног јула још покушавао да одржи привид да апликација само што није, не би ли бар спасао уложено време, ко јебе трошак. А онда је цела прича тихо сахрањена, апликација никад није пуштена.
Ових дана, иначе, савршена јутра. Сунце ме пробуди кад ме угреје, а онда таман добаци до кењаре. Онда седнем и уживам како ми греје табане, а пејзаж је та велика магнолија пред прозором, обасјана страга.
----
* мислио је буквално, али кад је прошли пут била оваква игранка, неко је одговорио „одо да купим вутру“.
Спомиње се: 30-IX-2007., 17-X-2022., Јисак Квјатник (Велики Штрумф), ЈуниЏуЕл, Тревис МегДаглас, УбикАгора, на енглеском