17-X-2022.
Дванаестог смо спремали дуње за ракију. Мало смо упростили поступак, нисмо их млели, само бисмо их рашчетворили, очистили и пробарили у казану. Радили смо све напољу, било је лепо време. Нисам се расекао, иако су дуње доста тврђе од јабука. Онај нокат је, хвала на питању, скоро израстао, фали још милиметар на углу. Санда и Линда су нам као помагале ту и тамо.
Напунили смо оно велико буре од сто литара до око три четврт, биће отприлике три казанчета, или четири тања. Сад док дочекамо да прође врење. Држимо палчеве, од лањске нам је остало четврт литре.
Тринаестог смо терали гас. Није да је доспело било шта за печење, него цело пре подне није било струје, све до 13:09. Донекле смо издржали без кафе, ал' не иде, па ајде воде у шерпу и импровизуј ложиште. Угрејали, скували, техника народу.
Упорно крцка орахе. Провалила је фору да, противно распрострањеном убеђењу, не треба да се суше па крцкају, него је боље да се крцкају одмах а онда да се суше. Мање их се поквари, лакше се чисте, а са сушилицом и брже иде. А ове године их баш има много, а изгледа да смо их и покупили на време.
Петнаестог је Нина имала матурски парастос, овог пута са друштвом из основне, 24. годишњица, прва јубиларна. Нас двоје смо упорно дежурали са клинцима, што и није било тешко, једино се Раја бринуо за маму, док му нисам објаснио да зна где је, били смо тамо у Занатлији пре неку недељу. А, кад је укапирао, било му је лакше и отишао је да спава.
Дошла је око 4 ујутро (шеснаестог), добро расположена. Наслушали смо се причица. Испало је да је с њом у разред ишао онај што има дрвару, где смо 2013. и 2016. пазарили скоро сав материјал за спрат и за кућу на башти. И он се некако накнадно опасуљио да сад зна ко смо, кад нас је једном видео како гурамо ове две у колицима.
Навијени на неспавање, нисмо могли одмах да легнемо, него смо попили два тутифрутија (релаксатив је то), да се опустимо. Легли у пет. Устао сам у девет, под притиском, унутрашњим. Око ручка дремнуо нешто мало, пробудила ме Санда, масажом. Није да не прија :).
Шеснаестог је урадила обиман посао, који већ годинама одлажемо, а сад је већ било крајње време: да очисти замрзивач. Свашта смо нашли, фосиле из кенозоика. Ону шунку од 21-II-2016., још целу, видећемо каквог је укуса. Две кесе јагода, од тога је истог дана скувала пекмез. По једну кутију готовог слатког купуса, сарми и пасуља (мачке ће се сладити до среде). Леда и није било превише, с обзиром на то колико се пута отварао - деца сад већ покушавају да сама изваде сладолед, а деси се да им упадне крај крпе под поклопац, па се не затвори баш скроз. Две кутије некаквих кајсија у провидном сафту, шта је ово... ааа, јаја. Оно кад Лена није дошла по њих јер су се паковали да иду на море, па ајд да се не баци. Од тога ћемо у уторак правити резанце (не, среду и четвртак и то је правила сама, може са новом машином).
Но, свашта, али у ствари све брзо и на крају је испало да има довољно времена да тркнемо још једном до Петерхида. И то комбијем, да не буде да га нисам возио па да ми се опет нешто поквари од стајања. Ништа велико се нисмо набрали ни нарадили - још тиквица, лудаја и зеленог парадајза. Нисмо ни кафу кували, није било толико времена. Дохватио сам шворценигера и косио да потрошим бензин, ово ново моторно уље се уквари кад стоји растворено (тако пише, бемлига). Трава порасла као да је мај, време баш благо, без ветра. Земља никако да се осуши, већ шесту недељу нема прашине, увек је влажно. Пре тога је било девет недеља суво. Монсунска клима, отприлике.
Увече сам лако добио Борчета а Драгану никако, осим на поруке. Океј, долазе сутра.
Ни наредне ноћи се нисам нешто наспавао. Прво смо причали са Гораном и Стенлијем до поноћи, онда попили пар чашица, а онда ми се негде после три зачепио нос. Не да сам слинав, него ми отекне негде назад и онда помаже само да седим усправно, да тај притисак сиђе. Ради ми то неколико ноћи сваке зиме, већ другу-трећу годину. Заспао у пет, устао око једанаест.
Њима се попишманиле газде, након неколико година кад практично нису знали за њих. Пошаљу чек са киријом и то је то. Е сад поскупљује све и они би да дигну кирију, и по лепом америчком обичају мисле да ће бити јефтиније преко посредника... па би да ангажују агенцију :челоклеп: ... гледаће да их убеде да посредник ипак узима кајмак и да је боље да се нађу на пола пута сами, и без посредника. Кад му легне (полу)братово осигурање живота, и можда пола оставштине (другу половину би добио покојников отац, тј био би му очух да је остао са мајком), размишљају да купе негде кућу и то мало ван града. Нису ни сад у центру, ни близу, али хаос на улицама има навику да се шири.
Дремнуо сам нешто поподне, али углавном радио на Бјоу. Неко је на Бурундију причао нешто око тога колика је плата довољна за живот у Њуци, па смо се Линеа и ја сложили да се може трошити испод половине нормалног и и даље лепо живети. Оно, мени је било лакше што сам радио од куће, не морам да се покажем са колима која одговарају мом статусу, не морам да се прописно облачим, ни да пазим да не пазарим на сувише јефтиним местима итд итд. Онда неко набаци да бих могао да испричам како су ме тако као неконформисту зајебали за зелени, јер баш нећу да будем све што хоће. Е па не, није тако било... и окачим линак на 10-V-2006., па онда на 11-II-2004. и још два-три. То је изазвало омању лавину посета. С друге стране, Драгана је почела да ме чита од пре неки дан (кад сам јој имејлом послао линк), те сад као имам неки промет. Ни близу као првог месеца, кад ме читао Васа бурунђански, од осамдесетих до данас - ево досад још немам 100 погледа за месец, а јуна је било скоро 3000; sGradlj.com једва 280... а некад је имао 10000 за месец. Тера гугао своја правила, а мени је мрско да се повинујем а још мрже да им плаћам. Овако, герилско пијачарење... полако.
Осамдестрећи френдз парти је био добар, сваки специјалитет је одушевио госте - и омлет преклапач од тиквица, и плећка у рерни, и блитва, и сушене тиквице, и салата, и суџук и сиреви са Дивчибара, и поврх свега палачинке са јучерашњим пекмезом од јагода из кенозоика... Драгана је успут споменула како је почела да чита Бјо и кога је све познала... Једино помрачење је било кад се Борче здао у педагошке циљеве школе и чему све то иако 80% наставног особља ради преко курца, сваку годину започињу штрајком о ком се ништа не зна и никад нема никаквог ефекта, осим што часови трају једва пола предвиђеног времена... пуцајте, овај опет држи час. Једва га је некако, после добрих пола сата, подсетила да га још није извадио. А, да, сети се он и извади телефон и крене кроз шта се већ од зајебанције накупило од прошлог пута. Није било ничега за памћење, ал' се барем угасио тај наставни плам.
Осамнаести, урадио фотке, она направила резанце од оних одмрзнутих јаја, ја блејао пишући овде и по Бурундију. Тамо имамо тројицу нових, канда избеглице са пепепеја, где је прошла још једна сеча кнезова и затворен је топић за светску политику. Модератори лудују, ваљда Русима нешто не иде у Украјини па раја тамошња нема на шта да сече вене, те се истресају једни на другима. Не знам који је ово већ талас. Вратио нам се и наш некадашњи дежурни Хрват, Рођа Санчез (ал више није једини, ту су и Крвава Блитва из Задра и Товар), и још пар фаца које одавно нисмо видели.
Среда, 19., испекао оно крушке што смо имали. Није нешто, само један казан а и од тога само 2,8 литара. Али мирисало је бајно док је цурило, обећава. Још дуње.
Онда смо увече сели да пијемо, и након подуже тишине истресли шта смо имали. Углавном, не свиђа јој се што сам објавио Бјо, и, кад мало боље размислим, експеримент је довољно дуго трајао. Скинуо сам га сутрадан, и успут проверио на страницама за администрацију сајта како стоји са протоком. И шокирао се. Где ми StatCounter.prg јавља двадесетак посета дневно, овај јавља хиљаду. Следи још мало проба, ал' мислим да су ови готови. Већ сам их двапут ухватио да нема пилота у авиону, тј сервер падне за викенд и до понедељка нико не примети, па сам престао да им плаћам, а ово сад више ни не ради. А већ је било да ми људи јаве шта су прочитали, а посета се не региструје. И није да сам нешто погрешно урадио, ово је радило годинама. Неће бити, него су они напросто препознати као страни елемент у страници и изгледа да их сад свака шуша филтрира. Ово ће сад, по свој прилици, бити да једном дневно свратим до тих админ страна, препишем пар бројева у api_posetu.prg (који ће у ствари сад бити пензионисан) и готово. Али зато изгледа да овог месеца нисам имао оних 311 посета, него неких 54000.
Двадесетог, одем да испоплаћам рачуне (она све то спреми, ја само однесем) код Миленине стрине, и прво свратим до серекеша да дигнем кешовине. Гле, у њиховом старом киоску се спрема нови брзождер. Онај брзождер (в. Кућни) што је био ту прошле године се није славно провео... госпоја држала отворено кад се сети, што даље то мање, сад је видиш сад је не видиш, на телефон кад се јави кад не.
Двајстрећег, последњи одлазак у Петерхид, ваљда, јер је ваљда покупила и последње три канте зеленог парадајза, тиквице и нешто лудаја. Ја сам покосио понешто, потрошио бензин и из косилице. Иако је време баш лепо, већ је било мраза, средња трећина парадајза и две трећине лудаја и тиквица је спрљено, црно и виси. Сад ће да прави туршију од тог зеленог парадајза и боливијских љутих папричица. Четири најбоље саксије (не баш керамику, то су оне шестолитарске флаше за воду) је однела у салон горе, лепше изгледа, а уз мало среће ће да прегура зиму па ћемо имати рода већ у пролеће.
Пре неки дан смо пробали и тај хабанеро. Чудо. Црвен, једар, рекло би се да ће да звони кад се удари, и сав делује некако порцелански, а кад се пресече има неки мирис за који смо сви рекли да подсећа на нешто из младог сира. Ни налик осталим љутим паприкама, које имају баш типичан свој мирис, све исти. Чак и чорба мирише на млади сир, иако насецкамо нешто ситно, величине 1-2 квадратна сантиметра. Чудо. А да је љуто, љуто је. Ал' није проблем, већ смо избаждарени високо, сад нам онај португалски чили сос, марке пири пири, не делује нарочито љут.
Спомиње се: 11-II-2004., 10-V-2006., 21-II-2016., api_posetu.prg, sGradlj.com, StatCounter.prg, Бјо, Бурунди, Горана Средљевић (Го), гугао, дежурни, Драгана Витас, занатлија, Јелена Средљевић (Лена), Кућни речник, Линда Роза Средљевић Аквила (Линда), Малиша Борковски (Борче), матурски парастос, Милена Пожарић, Невена Средљевић (Нина), пекмез, Петерхид, ппп, Рју (Раја), Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), серекеш, Стенли Бергер, френдз парти, шворценигер, на енглеском