24-IV-2012.
Снецина сахрана. Баш ме погодило. Схватио сам да већ знам превише мртвих, и свог годишта па и млађих.
Веца је изричито рекла да не кажем ћалету за сахрану, јер би сигурно дошао, а мало је матор за то. Изгледа да је исто рекла и свима осталима, јер је на сахрани слабо било старијих, а било нас је много. Срео сам доста старог друштва, углавном из њеног разреда, и приде Палија Верешија. Не сећам се већ ко је био ко није, сећам се само да је Крофнаста била (в. Кућни). Нисам фоткао, не сликам сахране осим ако ближњи затраже, што се баш и не догађа.
Без свештеника, само кратак дирљив говор, неки пријатељ (ког не знам) и једна песма. Некако сам очекивао Кета Стивенса, по чему се и види колико смо година провели у засебним свемирима. Крис Реа, а и што да не. Лежи.
После смо отишли са њеним разредом у оближњу Арену, пицерију која је пре 20 година била на гласу, па онда била дуго затворена, па се сад опет отворила. Атмосфера таман, с обзиром на разлог, једно пиће, попричали и разлаз. Друштво ме пријатно изненадило - добар део IV3 ни не знам баш, држали су се штогод по страни, и учионица им је увек била подаље од наше. То пријатно изненађење је било што се нико није обраћао оном једином лику у сакоу, који је за време бомбардовања био градоначелник, еспеесовски увлакач, све скупа гованце једно.
(Борче је касније, кад је он био управник позоришта под потоњом влашћу, тврдио да је лик у ствари добрица и све то ради из искреног убеђења... ма, што рекао Ијан Бенкс, разна су злодела чињена из искрених убеђења и без фолирања, то што неко чврсто верује у нешто није неко оправдање нити може да поправи то нешто)
Двајсосмог је она култура квасца била већ зрела, и испекла је први хлеб са тим. Није ставила у никакав калуп па га је излила у плек, и векна је испала у ствари нешто у облику сомуна, тачније Ентерпрајса... али је било одлично. Након толико година опет имамо свој хлеб.
Део тога смо понели на башту, па смо тамо ручали, мислим да смо понели и кутију пасуља па га подгрејали соларно под ветробраном у саксу. За салату је био младилук из баште, нисам још видео тако велик. Један што смо понели кући сам после и измерио, 58цм, сфоткао са све мерном траком да се лепо види. То је чак заслужило чланак на Суштини, онако зајебантски, да изађе неколико сати пред дочек, а у уводу вели „никад ми није био овако дугачак“.
Понели смо и теглу пекмеза, сад имамо леба на који да се намаже...
Спомиње се: IV3, Вера Стојановић (Веца), дочек, Кућни речник, Малиша Борковски (Борче), Пали Вереши, пекмез, саксо, своја производња, Снежана Стојановић (Снеца), суштина, на енглеском