Тих, мршав, плав, са повеликим устима. Могао је да поједе шампиту из једног залогаја, па га је Грк посластичар частио штагод хоће да поједе, само да бар једном дневно изведе то да га други гости виде, јер онда сви наручују да пробају умеју ли и они.
Био је редован на августовским рођенданима а и био из тог друштва. Живео негде близу Лебарпрома. Радио је као монтажер на новосадској телевизији, ишао бусем одавде на посао, а понекад се враћао чак последњим бусом увече (и пробудио се у следећем граду и преноћио у хотелу). Касније је радио у Лебарпрому, ваљда нешто административно, па му се и то измакло кад је свашта пукло 2008. Срео сам га на сахрани, кад је умрла Снеца, није добро изгледао. Ал' тог дана нико није добро изгледао.