08-XI-2004.
Нешто ми се променио ритам последњих пар недеља, раније лежем и раније устајем, углавном зато што ми се приспава око поноћи, па баталим читање и легнем. Ујутро ме углавном бешика потера, боље од сваког будилника. А пошто купатило на спрату још не ради, док сиђем доле углавном се и расаним :).
Растурамо купатило. Почело је са тим што стара славина није могла да се затвори до краја. Онда смо купили нову, а кад сам хтео да је заменим, видео сам да не могу да јој приђем, јер су матице за притезање унутра у зиду, а и сам зид се нешто климао. Мало смо проџарали да видимо шта је, па смо приметили да испод пластичне облоге вире плочице. Онда смо почели да скидамо пластику, па су са њом почеле да силазе и плочице и зид. Тако једно по једно (и приде никако нисмо могли да установимо где цури вукашин, и где је зачепљен сифон на лавабоу) решимо да све то бацимо и да, кад већ радимо, напраимо да се нама свиђа.
Око лавабоа је нека украсна летва била залепљена преко плочица (!), да сакрије колико је нови ормарић око лавабоа нижи од старог. На крају сам поскидао и све плочице, није било шансе да се ово спасе, а није нам се ни свиђало. Колико су само бељи држачи за сапун и пешкир, ово све сивкасто и крмкасто (в. Кућни).
Комад челика без дршке, с лева, је векшмајзл. Дршка тако није саставила два месеца, а није баш ни потребна. Алатка уз чекић је мали векшмајзл, добро је дошао кад је требало ишчачкати нешто из тесног, или код ситних ексера.
За викенд сам успео да избацим све из тог купатила - каду, шољу, лавабо и ормарић на којем је лавабо био. Канализационе цеви сам привремено зачепио згужваним најлон кесама да се не шири мирис. То је све сад у авлији, а она намерава да од каде направи вееелику саксију на пролеће... мало да је можда зафарбамо, обзидамо нечим, па да личи на нешто. Та би дошла изван ограде, да не заузима место унутра.
Синоћ сам дигао подну облогу - опет она танка шперплоча са налепљеном мушемом одозго. Срећом, није лепљена за ону дебелу шперплочу која је под, него је шрафљена, па сам је лакше растурио.
Сад смо пустили да се проветрава неколико дана. Пошто је цуркало на пар места, а и сливало се иза каде код туширања, мало вуче на мемлу.
Однео телевизор и ону кутију за дигиталну одозго у приземље и јебавао се с кабловима. Кртог је тамо довољно рашчишћен да сад постоји не превише опасан прилаз до кутије од кабловске (назире се на левом зиду, иза оног комада гипс плоче). Испробавам канале... ма све они исти што већ имамо, и још канали где могу да гледам рекламе за разну кошарку и остале спортове које бих могао да гледам уз још доплате.
Чекај, за ово сам досад доплаћивао?
Однео кутију сутрадан и отказао дигиталну. Остали на она 32 канала као пре.
Иначе, та кутија, ака дигитални адаптер, је крш неопевани. Унутра је, претпостављам, неки јадни рачунар (286? не, то је за семафоре... можда 386) са најпростијим линуксом и некаквом конвертерском картицом, коме је главни посао да комуницира са рачунаром у централи. И то чудо је успело да има шест беенце прикључака страга (које је скоро немогуће притегнути, прсте сам поломио), а очекивао сам два - улаз од кабла са улице, излаз ка телевизору. Користе се свих шест - она четири су заузета комадима кабла којим се међусобно повезују (!). Па јеботе која је будала ово пројектовала? Нисте то могли да повежете изнутра?
Што се тиче Лениног школскибуса, бунио се један родитељ и као жалио се да због ове нове станице аутобус касни. Мислим да и знамо ко је. Лена каже да су они скоро увек међу првих пет-шест од четрдесет аутобуса по времену доласка у школу. Возиља је пустила да станица буде укинута цео један дан, па је опет успоставила - јер каже, оно двоје што чекају на оној другој станици ем станују много ближе (нама је то три ћошка, отприлике као до Ицка), ем и за толико долазе колима. Тип на кога сумњамо је шофер лимузине - оне дугачке као Тито што је имао, има тога овде доста - што ће рећи парадни кочијаш. Можда је то отмено, ал' је то опет само кочијаш.
Много јој се више свиђа ова школа него све претходне. Раније је почесто долазила намрштена, или се вукла па никако да уђе, а сад улети и одмах прича шта се данас десило. Много је боље расположена. Мислим да тамо и наставници уживају, деца испаљују интелигентне штосеве. Колико дознајем из њене приче, добро се забављају. Не губе време на прегањање са будалама,, и на глупа правила која се доносе због таквих. Каже да правила има отприлике десет пута мање него у плажној школи, и да уживају невероватне слободе у односу на оне тамо.
Како сам пиздео кад се затекнем у Јуниџуелу у петак, зими. У остала доба године није страшно, касније се смркава а није ни хладно, а и Њујорк је штогод јужније од Зрењанина и ту је и благо грејање са океана... али кад дува, дува.
И онда се заломи петак негде у децембру, значи разлаз у 14:30, да би сви они стигли кућама у Ну Џојзи и Вајт Плејнз и где већ пре него што почне шабат („кад се на небу виде три звезде“, па до суботе у исто време), јер кад почне, онда не смеју да користе ништа на струју или мотор. И зато мрш сви напоље, а моја соба већ одјављена, значи вуцарај се три сата по сокацима, бус кући полази у 18:00. Срећна околност је била кад сам добио лептоп, добро греје леђа кад је у ранцу.
А успевао сам понекад и да окренем игру. Кад би на УАу Маша или неко други од Јевреја (нарочито новопечених, попут ње - до пре неку годину се јављала из Лењинграда, сад је одједном Марша) поставио неки зајебан проблем петком, чекао сам док не почне шабат па тек онда одговарао, нарочито ако сам имао добро решење. Ако ја морам на улицу због вашег шабата, нека и вас мало дуже сврби тај проблем... а ако је неко и прекршио шабат због радозналости, то нисам могао да знам јер не би реаговали до недеље, да их не ухвати неко од њихових... Зајебана та верска мурија.
Спомиње се: 18-VIII-2004., векшмајзл, Јелена Средљевић (Лена), ЈуниЏуЕл, Кућни речник, Маша Безуховски, УбикАгора, на енглеском