Бутирали нам вакса. Баш се фино наместило да добијем своју прву 32-битну машину на свој 32. рођендан. Још ми је чудно што је била недеља, ал' пошто су већ сви ти оури били дневно ажурни, практично живели на систему, не чуди ме што је инсталација заказана за викенд.
Током наредна два дана сам са трака пребацио сав сорс и табеле за све наше чланице (тј робно, фактурисање, главну књигу, купце-добављаче и плате за Челик са гвожђуријом, оне дрваре, Преспром са трафикама и књижарама, а за текстилце и за НуПром са самоуслугама само плате). Преписао сам све оне командне фајлове што су служили као менији (на педепеу и ваксу су могли из тога и да се цртају екрани, користећи искејп секвенце за VT-100 терминале, а поготову на овом другом су могле да се позивају системске рутине а резултат користи у разним макро експанзијама... ма читав језик за себе).
А онда се пронашао баг који се испољавао тек на уносу. Јесте кобол компајлер био практично исти на обе машине, али смо нашли једну значајну разлику. За излазак из програма је по старом требало притиснути ctrl+Z, тј одсимулирати EOF. По новом, то је грешка, коју само треба ухватити и лепо програмски изаћи. Два-три реда, али је та два-три реда требало убацити у педесетак програма, све њих искомпајлирати и излинковати - свака маска за унос је била самостални програм за себе. Потрајало је пар дана док сам то све завршио, а за то време смо били под жестоком паљбом - Преспром већ трећи дан није дневно ажуран! Јесу они имали највеће табеле, јер су продавали ситниш са много ставки - цигаре, оловке, новине. У ствари је чудо како су и досад постизали.
Неколико дана касније, ваљда већ почетак септембра, одемо Вера и ја до банке. Ја да дигнем нешто готовине, она да ажурира кевину штедну књижицу (пошто мора да се накупило којешта). У банци је био једини други Ваха у граду. Њихов тренутни главни програмер је дипломирао исто што и ја, и вероватно није изгубио шест година на просвету и незапосленост, кад је већ имао тај надморски виши педигре. Они су ту машину имали већ целу годину, ако не и дуже. Резултат: дигох ја паре, али штедна је могла да се ажурира тек кад покупе папире. Јер на рачунару су ажурни до априла са штедњом.
Дакле ја преселим три оура и још понешто, програме и податке, за три дана, са укупно једним багом а и то решим за дан-два, и замало да останем без браде. Ови у банци месецима чешу јаја, њихове погонске табеле касне пет месеци, и ни длака им не фали с главе, чак их хвале. Локација, локација, локација.
Ово ми се, иначе, често догађало и касније, практично до краја каријере, да будем грђен за нешто ситно, док се други извуку за десет пута горе ствари, и то често управо аутори софтвера који ми сами користимо.
Ту негде смо завршили зидове подрума, и излили бетонски венац на врх зида, са благим нагибом ка тачци негде на шестом метру даље ивице, која је око 8цм нижа од крајева и око 4цм од ближе ивице, те ће тако плоча имати онај идеални нагиб од 1% за кишницу. А онда сам преко стамбене задруге наручио неку мању дизалицу да дође и поређа оне плоче преко тога. Први кров је тако био истовремено и тераса.
А онда смо једно преподне дошли и излили плочу на томе. Ћале је радио за мешалицом, ја сам гурао колица, она је разливала и равнала бетон, а кева седела за камп сточићем и чекала да завршимо. Кад смо стигли отприлике до тог шестог метра, она закључи да ће то дуго да траје и ручак има да се олади, па ајде пауза. Завршисмо и то и тако смо најзад имали прве просторије, оно да има зидове и кров.
Неколико година касније се, на месту где смо прекинули због ручка, појавила пукотина у бетону. Бетон ливен после паузе није баш тако јако ухватио за онај ливен пре, па је између ушла вода. На крају је ту почело и да капље, никад много (јер, нагиб, то је отицало) али видело се. Покушавали смо неколико ствари да то зачепимо (силикон, цементно млеко итд) али ништа није држало. Преко зиме, оних неколико ноћи крајем фебруара, уме да оде до -27, преко лета бетон уме да се усија до +45 а можда и јаче, нема плоче која неће негде пући. Ово ће бити решено тек 2007. али ће решење направити друге проблеме, које још нисмо решили (до 2021.).