Члан Стоура, књижаре и киосци, канцеларијски материјал. Што ће рећи да су имали гомилу ставки мале вредности - оловке, гумице, свеске, шестари, новине, календари, украси за дочек и слично.
Пошто су им подаци били такви, имали су гомилу тога за унос, али су постизали, били су дневно ажурни још 1986. Терминали су радили у две смене, с тим што је друга смена био углавном неки Паки, најбржи оператер у граду. Посматрао сам га неколико пута како ради, и нисам могао да му пратим прсте - све је ишло на нумеричку тастатуру, и док он то куца над тастерима је само неодређен неухватљив облак, чудо како је био брз. Имао је да укуца шифру артикла и количину, и да баци поглед на екран да провери да је то то, следећи ред. Он је буквално куцао сто редова у минуту, и коликигод дењак фактура/отпремница да му донесу, он би то почео да куца око 14:20 и био готов пре 18:00. И онда тутањ у живот, шта има да седи у фирми кад је урадио шта нормалан оператер уради за целу смену.
А онда се заинтересовао за програмирање, и нешто кренуо да чачка, па сам зато и ограничио права чланицама (в. 12-XI-1987.) јер је замало направио пичвајз. Тад се само занимао и чачкао, а већ 1997. сам наишао и на неке уратке његове софтверске фирме „Ноћна мора софтвер“ (дакако, на енглеском) и тад сам га јако волео. Његове бивше муштерије су биле најлакше, штогод да им даш одлично је, само дај.
Остале оператерке нису биле нешто битне, не сећам се ни једне. Једина занимљива прича је била кад су негде начуле да је зрачење из катодне цеви штетно, штавише једна је укуцавала податке тако што је држала екран окренут од себе... Па су ме питале колико је то штетно. Телевизор је штетнији, ал' га не држите тако близу, а ово би било штетно да није оклопљено изнутра, ту има мрежица са унутрашње стране кутије, то је Фарадејев кавез. Ех, штета, а таман су мислиле да извуку неко боловање или додатак, а ако би неко могао да измисли и стручно мишљење па да добију бенефицирани радни стаж...
Шефица им је била већ нешто друго, старија госпођа, Мађарица, заменила смешно банатско презиме за још смешније босанско, увек дотерана и нашминкана. Прва моја обожаватељка, од тих дама што воле да седе и гледају док радим. Срећом па сам се на њој баш навикао на појаву и престао да обраћам пажњу, ко зна у какве бих невоље упадао.