Увече смо само седели и куцали - Грег за својим лептопом, штанцује још докумената за банку (зарад зајма од 1,5 милиона или тако неког безобразлука), ја на другом крају велике собе, проверавам имејл, читам ВТР и све скупа се зезам. Осим што пропуштам матурски парастос, који је IV5пп управо за вечерас организовао, и пропуштам прилику да видим Биљу, која некако успева да то удене у свој распоред посета, па назад у Бостон. Нисам је видео од, ваљда, 1984.
Грегова процена тима, у имејлу за Зиро:
Синоћ смо Градивој и ја изашли на вечеру са 3 програмера из његовог текућег дућана да размотримо ситуацију са Градивојем и видимо можемо ли са њима у будуће. Ево основног:
10 година искуства са фоксом за Дос као ’недипломирани‘ математичар (баталио студије на трећој и отишао да ради). Није само програмер него и један од кључних пословођа- ради са клијентом на лицу места, процењује потребе, итд., а онда се врати па то напише сам и управља остатком тима. Градивој каже да одлично одређује приоритете -- одлучи шта муштерији стварно треба а шта може после.
Био је међу бољим студентима на месном факултету па га је Градивој изабрао за фирму. Такође је предавао енглески у сеоској школи. Од оних је ’тврдоглавих‘ који се ухвати у коштац са проблемом док га не реши. За толико касни кад треба да тражи помоћ, али Градивој има добар однос са њим и добро се уклапају. Пише донекле ВБ и врло добар фокс за Дос. Градивој каже да може да отме лопту и трчи даље сам.
Јоја је последњи дошао (пре 2 месеца). Прихваћен је на основу разговора. На ранијим пословима је писао у Клиперу, Прогресу и Униксу. Упознат је са окидачима, смештеним процедурама и осталог ескуела у позадини. Градивој каже да ће му то залеђе у Прогресу помоћи око Ескуела 7. фокс за дос је појео за неколико недеља. Сад ради у ГенерАлу (Градивојев генератор кода) и за пар недеља ће моћи сам да напише апликацију од нуле.
Сва тројица јако хоће да раде за нас као програмери.
Тренутни привредни и друштвени проблеми у Југославији су озбиљни. Просечна плата за Југословена је око 130$ месечно. Програмери зарађују тренутно око 200$ месечно.
Градивој је власник 40% фирме, његов ортак Болди има 40% и Брља 20%. Градивој и Брља имају исте циљеве и методе - али се често не слажу са трећим. Кад Градивој оде, по свој прилици ће фирма морати да се реструктурише да би превазишла ситуацију - можда да се подели на софтверску и мрежно-хардверску.
У сваком случају имају неку количину одржавања софтвера за постојеће муштерије, одакле би програмери могли да стекну неки приход, плус нове муштерије, плус аранжман који је Болди погодио са националном интернет услужбом (фирма им ради подршку, под уговором). [тј Јоја и Пали раде пар сати дневно код њиховог сервера]
Те смо разматрали како да им нађемо још посла. Јасно је да треба да видимо да Градивој направи почетке Оцењивања, под један, пре него што пређе у САД, па онда да смислимо јасан метод управљања на даљину, пројектну документацију итд. да би овај аранжман радио. Сви су се сложили с тим.
Као позадину, схвати да су ово високообразовани људи који су потиштени и несрећни са текућим положајем Југославије у свету (што је била богата земља, могли су да путују свуд по Европи као нормалан свет) и са немогућношћу живота овде (на пуко преживљавање оде доста рада). Њихов животни стандард је јако смањен у односу на пре 10 година (можда 90% горе) и сви су против Милосовицевог режима - и не очекују да ће за 5-10 година бити боље. Нема ту ни национализма ни дичења својом земљом -- скоро свако би хтео да нађе бољи живот негде без санкција У.Н. и где има прилике за то.
Чак и да им само обезбедимо плате нешто боље од садашњих (око 200-300$ месечно) поврх постојећих из текуће фирме, њихов животни стандард би одскочио. (Како каже Градивој, не би баш био неки комфор нит би могли да купе нов телевизор, ал' би смањило страх од неког већег поремећаја -- а можда би могли и да поправе стари телевизор)
Важније, имали би у шта да верују и неку наду да има будућности мимо оног што могу да ухвате од нормалног пропадања државе. Сви ХОЋЕ да раде, праве нешто занимљиво, праве паре и живе. Како рече један, да увате два-три од та четири, већ је много боље.
Тренутно размишљам да треба да видимо са Градивојем да прво докажемо да ОН може да ради издалека. Модул Оцењивање је савршена прилика за то -- ако он може то да брзо напише и ради са Фордом да то састаи и потера за отприлике неколико недеља, то би био ВРЛО јак почетни доказ. Притом можемо да видимо како да најбоље водимо овакав пројекат и расправимо како би то ишло са три програмера који остају у Југославији.
Онда, кад се уверимо да ће то да ради, можемо да покушамо -- то су за нас ситне паре, ограничене су нуспојаве... а у плусу имамо 3 обучена фокс програмера, што је феноменално. А он је обећао да ће да проводи максимум времена следећих месец два док не дође, да их обучи свему из визуелног, ООПа итд.
Размислите молим о овој прилици и слободно емајлирајте тамо амо са њим са питањима, коментарима итд. Нисам СИГУРАН да ће ово успети, ал' из стомака осећам да ово треба терати -- у ствари, документовање Хосија, тако да издалека могу да га раде, може да нас натера на бољу организацију и навике, тим боље!
На то додајем:
Брља је једини који се иоле удубио у НТ сервер. Имамо то у фирми (СБС) и он је углавном средио све оно што „неће да се инсталише“. Имали смо брдо проблема са хардверском некомпатибилношћу, и он се заинатио и то испорешавао. Признајем да ту зна више од мене, а ја сам био систем менаџер на ваксу.
Остала двојица имају дипломе, са месног факултета који штанцује професоре информатике за средње школе. Одатле сам видео мало добрих програмера, имао сам срећу да сам мазнуо чак двојицу.
Износи плата (130$ спрам 200$) су само размере ради - то више зависи од вредности динара. Званични и црни курс се увек разликују. Грег је добио 1240 ЈУД за 100 УСД, а у банци би добио 1052. То у наредним недељама може још да се разиђе. За прошле две недеље је склизнуло 2-3%. Мада, прошли смо и кроз много горе.
Имао сам и других коментара, али их је Грег већ убацио, те је ово све.
From - Sat Dec 05 20:24:54 1998
Сутрадан, возим га на аеродром. фрегата је стала негде на пола пута од Новог Сада до аеродрома, како је имала обичај. Чачкали смо шта смо могли да видимо - срећом имао је неки ситан одвијач негде - и немам појма јесмо ли је оправили или се напросто охладила, ал' за пет минута смо продужили и лепо стигли.
Ишао сам преко Новог Сада јер је дуже а брже - другим путем се иде кроз центар Београда кроз јутарњи шпиц. Код Жабља сам му објашњавао шта је котарка, и он је то уредно ишкљоцао. Касније, истог дана, коментаришем то са Бертом:
Велика је ствар што ти је шеф дошао чак у Југославију да посети и ради са својим запосленим.
И даље сам под утиском. Делује ми да бих могао да им решим доста проблема. Имају само једног старог фоксовца мог броја (али много тежег :), што се тиче искуства и рачунара уопште, једног старог гуруа за Паскал/Делфи, а остали су ваљда бруцоши без претходног искуства, отуд штогод ограничених способности. Како рече, „узнапредовали су донекле и остали тако“.
Мора да му се путује. Занимало би ме како је реаговао на све.
Други посао (у ортаклуку са женом) му је ресторан са кетерингом, па га је занимало да проба сву могућу храну овде. Јели смо ћевапчиће (ваљци од млевеног меса, са роштиља, 1,5' са 0,6' у пречнику) на киоску на пијаци, димљене буткице са киселим купусом у Пивници, пробао је светло и црно овдашње пиво, па бурек (више слојева лиснатог теста, пуњено свежим сиром, запечено у плеку величине пице, сечено на четврти) са јогуртом (наш јогурт је густа течност, пије се), лудајначе код моје кеве - те је добио неки вертикални пресек наше клопе.
Све скупа би било боље да то чујеш од њега и видиш шта је сликао овде, али, укратко, стекао је утисак да смо веома образовани (што је упитно, срео је само моје) и да смо очигледно до јуче били релативно богата земља, која је одјутрос у хаосу. Од архитектуре, доста је фоткао стара здања у центру, али га је највише занимала котарка, што је отприлике осам са два метра, озидана отприлике до рамена, а изнад тога дрвени кавез од летава, са кровом. Доле се обично држе свиње, а горе се суши кукуруз.
Јел' био раније негде као што је Југославија?
Најближе до Грчке, а био је у Берлину, Холандији, Француској, ваљда и другде. Без источне Европе, осим трабија (трабанта) које је виђао око пролаза до Берлина. Запамтио их је, а сад се и возио у томе. Хтео сам да га пустим да вози, ал' чим смо сели, кочнице кренуле да попуштају, па сам возио јако пажљиво и нисам хтео да ризикујем. Успео је једном и да отвори врата - обично сам ја излазио за то. И своја отварам споља, кроз прозор. Однедавно неће да се отворе изнутра.
Седамдесетих су ми долазили Немци и Холанђани, и сад је повремено било као онда. Моји су у ствари реаговали баш као онда - тачно сам знао да ће ћале да потеже историјска питања, српске краљеве и слично, и нисам могао да га спречим да натера Грега да проба бар три различите ракије. Чак је извукао неку шљиву од 33 године, остало од наших сватова. Нисам ни знао да тога још има.
...
Видео сам доста ловаца уз друм ових дана, шетају двоцевке и понеког фазана (како се то пише на енглеском). Сезона зечева се завршила пре пар недеља. Ловци су нам овде добро организовани, долазило нам је раније и доста Италијана да лове. Враћају се, али полако.