Најстарија и најпознатија карташка игра у овим крајевима. Нема број и нема ни номинатив, каже се „таблића“.
Игра се у двоје или у парове (седе наспрам). Свако добије по шест карата и четири су испрва на талону, а потез се састоји од бацања карте и, ако има комбинације, одношења са талона. Кад се одигра свих шест карата, дели се из остатка док има (тј 4 или 2 дељења). Правила за ношење су доста проста - носи се карта која је исте вредности или више карата које у збиру дају вредност оне којом се носи, нпр десетка носи осмицу и двојку. Додатна зврчка је што се кец броји као један или као једанаест, како играчу одговара, па тако комбинација кеца и двојке може да се однесе и тројком и дамом. Броје се пуне карте - оне од десетке до кеца, те макова двојка, а каро десетка се броји као две. Преброје се и све однете карте, па ко има више добије још три (ако је подела 26:26 онда је то 'пата карта' и у игри има само 22 поена уместо редовних 25). Успут се броји (пише се рецка, звана табла, по којој се и игра зове) и кад играч однесе све са талона. Игра се заврши кад неко накупи 101.
Моји су одиграли стотине партија. Обично би се упаривали унакрст, нпр ћале и тетка Мима против теча Киће и кеве, или слично са Ђуђом и њеним мужем.