Негде ове недеље су ме наше перспективне студенткиње медицине, Јасмина, Рајка и Милица питале да ли већ имам неких прича, како изгледају студије медицине. Нешто сам споменуо бројање мишића на мом рамену и одмах прешао на Драгишину маст под ноктима. Није им било добро, и ускоро се чуло да све три хоће да студирају фармацију (што се и десило, само што Милица није завршила, али је радила у диспанзеру после, у администрацији, као ћата; Јасмина је држала приватну апотеку, а Рајка је била шеф државне у мом крају).
У петак (2.) сам опет купио неког Млинареца (можда сингл?), а увече са плочом у рукама ето ме на Грошу. Седи одмах до врата, честитам јој рођендан. Јежу дао Рудолфов списак, добро сам га забунио. Р. из књижаре прича како у радњи фабрике мрежа (где је бака радила) има неки магнетофон, а захваљујући административној заврзлами продаје се за 500 динара. Није јој се играло. (... 22 речи...), каже "имаш још један аутобус", и онда и њега чујемо како је отишао. Прошло је 21:30, шта је прошло кроз центар дотле, неће се враћати.
Отабанао кући, ђонови нешто танки и штогод је хладно. У центру ме један пијан пита колико је сати, не види цркву. Ближе Леснини наиђе уредник Дома омладине па смо се опет нешто договарали да направимо пројекције као оно лане у јорган сали.
У суботу, 3., шоу у комитету, реприза изборне конференције. Изашао сам само да кажем две-три уводне реченице и склонио се, било лепо примљено, зачудо. Главну реч је водио директор, и угурао усвајање кућног реда у дневни ред. Тако да је ето демократски усвојен, с тим што смо се за почетак међусобно испосвађали ко је крив за то.
Стварно, ком курцу служи та омладинска организација ако је само преносни механизам за спровођење партијске воље? За пробирање кандидата за партију? Ионако сте их скупљали гледајући у дневник а не да сте чекали да омладинска предлаже. Адио.
Увече вадим карте, појави се, гле, М.М. да извадим и њој. Слеш има нова појачала и мало више крпа на зиду, боље размештене рефлекторе иако и даље то није лајт шоу. Омеге се растуриле, свирају Па шта онда, мада без певача, у војсци је, репертоар нешто скраћен.
Пошто је њој рођендан (истина, сутра), решимо да се гребемо. Скупили за пиво, па за вињак. Најбоље прошли код М.М. и брата јој, динар ипо, Спира динар, онај жути дао цигаре. Све скупа 6 цигара, пиво и вињак. Била добро расположена што сам јој рекао да на зиму не путујем у Немачку кад већ не могу с њом. А баш смо се разиграли, и она се разбацивала са косом. Нека Д. што ми се набацивала пре неку недељу наиђе и каже "имаш добру рибу". Сам казо. Онда наишао Р. па сам му реферисао за онај магнетофон, био сам, погледао, срањце неко од машине. Каже излази ускоро други албум Корни групе, видео је омот на сајму књига. (ово је занимљив податак, тај албум је изашао тек наредне године и то у Италији... ко зна шта је ту било)
У повратку, оном нашом стазом иза шпиритане. (... 19 речи...).
У недељу били тетка Мима и њени, па је осим мало одласка у ДЦ-99 (луда је она мала Габи што је З. био са њом пре), дан углавном прошао са њима. Поподне дошла и она па су јој честитали рођендан, играли таблића, учили је да игра лорум, а кад се партија завршила останемо сами. Луди план за лето: да каже кући да иде у Врсар на две смене а уплати само једну, па за једну пређе код мене.
У школи ме Оли Бој јури да јој урадим неке слике од јуна; увече развио само негатив од оног што нам је мајстор радио фасаду прошле недеље, и Б.Н. и Гаша кад су навратили у четвртак да се сликају. Наставио јој писмо, прекуцао јој одломке дневника о нашем првом сусрету и послао тек увече. То вече радио гомилу заосталих слика, још са покрајинске смотре (чега?).
У среду, писмо од ње. Много ме воли. Од цимерке добила неког лутана који се зове као ја. Баш као што је некад Слађа имала таквог истоименог, по Сарчи.
У петак, опет на Грошу. Како рече НМН за швалерацију између биологичарке и Бозона, "докле ће то топовско ђуле да јури оног малог наполеона?". Нацрта их у два потеза.
У суботу, 10., требало да гледамо "Сутјеску" ал распродато. Нешто је опет грипозна. У диску сам јурио неке траке, Слеш није имао па сам ухватио Жарета звуковњака, па смо нешто гледали неке цртаће (Дом сад има колор телевизор). (... 38 речи...) Негде код шпиритане се сетим да ми је ташна остала код Слеша, сад је касно да се враћам. (... 5 речи...)
У повратку срео Г. из радио клуба, блебетали којешта. Стигао кући око један, пустио оригинал ИХс што сам се огребао код Џенка на неко време, и гитару од Веце. Текстови баш и нису празни.
Вест у ДЦ-99 дана 11. је да је Поп уфурао на академију. На монтажу. Распричао се онолико. Испада да ипак није немогуће ући.
Поподне дошао Болди па смо снимали звук за "Прогресивца" наново. Првобитни звук је нестао негде. И њу смо убацили кад је дошла. Онда је он отишао а ми остали, после га опет срели код буса... цео IV6.73 сматра да је бус у 19:30 најбољи. После пуштао плоче и мало дрндао ону гитару.
Те недеље (12.-17.) смо радили праксу негде, можда опет у фабрици намештаја. У понедељак после праксе довукао Возу кући а после нас ћале одбацио до школе, мало закаснили, касни му сат. Увече се задржао код Пролетера, један из IV4 је правио нека срања у школи па су се сви нешто узмували, шта ће сад бити. А и код нас је било неког пичвајза на српском, добро нисмо горе најебали. Срања на све стране.
У уторак вратио Веци гитару и Џенку плоче па отишао на праксу. После праксе сретнем кеву, каже знаш да полажеш сутра. Е јебига, ајд сад. Увече немамо социологију, ова није ту, право кући. Поподне био са ћалетом на полигону, мало гањао шкодилака.
У среду, 14. сам се нацртао на полагање. Гадна ситна кишица. На тесту сви нешто нервозни, прошло нас свега петоро. Вожњу смо прошли нас тројица и један за мотоцикл. После сам први полагао прву помоћ и одмах отишао, не знам шта је било после, на томе и не обарају. Да не каљам ципеле нисам ишао најкраћим путем, поред Багера, него около. Успут јој послао дописницу. Код куће писао трећи део извештаја о раду клуба, и писмо Рудолфу где кажем да на зиму не долазим.
У школи ме рибе изљубиле (мислим да сам био четврти или пети возач у разреду, пре мене су били Биља и Воза и не знам ко још), нечији нови руж је положио испит, скида се (мора да је Боса). Увече однео извештај у клуб, појео негде бурек, отишао са Средљаком да гледамо "Сутјеску". У четвртак на пракси цајтнот, часови почињу пола сата раније и како сад да стигнемо код Соње. А ако не дођемо, после оног у понедељак тек има да најебемо. Неки одбијају да дођу, чак су се и Мима и Рајка нашле увређене, као оне су још у пеленама брисале са часова... А, да, нарочито се сећам да је Рајка брисала. Завршило се тако да смо сви дошли. Спавали углавном, али дошли. IV5пп као такав.
Увече био родитељски, без особености.
У петак подигао дозволу па отишао на праксу. Тамо зезање, збрисао раније па отишао са кевом да гледамо неки материјал за кошуљу (опет ће да ми шије, изгледа). Пустили ме да возим. Срећом, у обуку је спадало и то да се навикнеш да ти сувозач чантра. Нема везе што сам положио и што је ова вожња била без грешке, ово је било да комшилук види да ја возим, а међу собом ми још спомињу оно што је инструктор рекао да сам претпоследњи дан замало направио чукарац. Ко зна кад ћу опет добити кола. Тј не опет него први пут, то да не седи ћале поред мене, него она.
Увече правац Грош али двојком, већ у 19:05. Опет је мало каснила. Добила је па неће да игра, може само џудо. Кијавица је добро држи, троши папирне марамице. Причам како су Чомбе, Баки и ваљда Воза били пошли да гледају "Сутјеску" па кад су чули да сам донео шери бренди (флаша од пола литре се ни не види из џепа мог шињела), Баки каже идите ви, мени се не гледа, причали су ми већ.
- дај покажи дозволу
- ево... препознајеш слику?
- знам
Наравно, оно од 31. августа. Мало се можда види и шљива. Дан уписа, коса свеже опрана (на рођендану), свака част мајстору.
- Пита ме онај што лепи слике у дозволе јел' ово мушко или женско... (... 58 речи...)
У суботу (17.) ћале у Бртогу, деди четрдесет дана. Око подне дошао Болди и донео траку, снимак концерта из католичке цркве, снимали он и Ечи и Кид нешто скроз експериментално, тамо због акустике. Калем превелик за клупски магнетофон, нешто петљали са премотавањем, а онда је он морао да оде (не иде вермут преко пасуља)(штагод да је то било).
У школи, Марко Бозон опет нешто сере, стварно смо под присмотром, а на биологији смо опет носили клавир и опет је био ту директор и гле чуда није ме отерао на шишање. Да ли ЖГЉа сад боли дупе или што више нисам председник. За време физичког изашао да купим карте за биоскоп. Дневни ред ступио на снагу ("дневни снег тупио", рече Воза), морао сам пет минута да се прегањам са дежурним да бих изашао. Годинама смо излазили кад смо хтели.
После часова опет код мог стуба од Текстила, неко је ту написао "ко чека умреће чекајући" (аха значи нисам ја него неко пре мене... појачао сам га да се не избрише). Мало се бунила што је чекам баш код тога али нема везе. Куписмо и то пола литре (... 18 речи...).
Филм је гори из друге. Тито - Бартон, Зануси - Кончар. Наш директор позоришта има лепу епизодицу, а онај Вишњин шанта кроз цео филм. Сала полупразна, ми назад у буџаку. Чак сам учио помало немачки. После филма смо попили оно у оној капији иза шпиритане. Онда смо једно другом изреферисали шта смо радили на летовањима, чак и она два минута са Слађом. Мене ухватило, њу само у главу. Част да разбије флашу је припала њој, ал' није успела, па смо заједно. Расечем кажипрст, замотала ми у марамицу и тако држала до куће. У повратку устопирао неког типа из краја од центра до моје улице.
У недељу (18.) сам мало возикао ћалета по граду, имао нека посла на пар места. Оставим га на последњем а ја у ДЦ-99, годишња скупштина. Опет ми увале да будем председник.
Поподне су моји отишли у Темерин код Илонке Гнајс и Аранке (одселиле се, ради у Новом Саду), ја остао да њакам клупски магиш. Нешто сам премотавао примитивца кад ево ње.
- шта је, немаш никог кући?
- како си погодила?
- па не видим их.
- побегли. Није намештаљка, нисам ни ја знао да иду.
Онда смо ипак прешли у кујну. Јесте да у соби имам музику, али тамо је топлије. Пошто нам је сутра десет месеци, истрчао сам на улицу и узбрао јој један цвет. Дао сам јој дневник од летос на читање, немам шта да кријем.
На аутобуској срели Болди и рибу му, па инсценирали драмско растајање. У повратку покупио Б.Н. па смо нешто доснимавали прогресивца. Матори дошли баш касно.
Мислим да сам тих дана направио један од луђих експеримената са звуком. Оне Рудолфове слушалице, што је направио од грађевинског штитника за галаму и два звучника из старих телефона, су практично и микрофони... што сам тако и повезао, и гле радило је. Онда сам их ставио себи око грла и цео минут снимао како дишем. Кад сам то пустио, нисам могао да слушам дуже од десетак секунди, осетио сам гушење. Пустио сам тај снимак можда још пар пута да чујем још нечије мишљење, и онда га обрисао. Опасно по здравље.
(... 155 речи...) Враћам се на час. Марко Бозон опет нешто сере. Био код Слађе да видим неку књигу.
Петак, 23. Спремам се за пројекцију. Враћам се бусом у пола шест, трпам ствари у кола. "И немој да сечеш кривине". Па јеботе као да већ имам не знам какву историју, десет слупаних кола и три прегажена пешака. То зато што сам једном пресекао кривину на обуци, док сам још учио колико да окренем волан да би кола скренула колико ја хоћу, и инструктор цинкарош дојавио. Одлазим до ње, њена кева каже да још није стигла. Требало је да је већ ту, а није.
Отфуравам до сале, још нису дошли. Куд сад. Идем до станице, нема је, идем до Дома омладине, ни тамо, сретнем Жарета. У седам вадим 15 минута слободно и идем опет до ње, збрисала ми за педесет метара. Све мислећи да скратим, испало дуже (не знам још све богазе у њеном крају), правац опет до сале (нисам написао које ал' мора да је у згради Синдиката, јер сам) утерао кола у авлију и изашао на главни улаз, затекнем њу и Болди са рибом. Њих двоје оду да прошетају а нас двоје останемо. (... 16 речи...) Наилази ЦД. Упознајем их, "ово је ЦД, млада нада месног новинарства, имала си част да читаш већ шта је писао" (аха, пијачни извештај)... позове нас у редакцију горе, ово празних флаша што је имао у руци се не броји, пуне су тамо. Увек има и резервних... а иде он да купи још, видимо се горе.
То је било прво вече кад сам пропустио пиће јер возим. Биће их после на стотине.
Имао сам ту нову кошуљу од зенане. Публика бројна, тридесетак. После отишли у дискаћ на Грош. (... 19 речи...) У једном тренутку јеж дрекне "еј ви назад мало тише, све чујем" "прислушкуј мало тише". А онда предложим да се мало провозамо. (... 14 речи...)
У суботу ме чекала пред школом. Одемо до Пролетера(... 30 речи...). Дошли прво код мене, шкодилак негде пушта воду па смо се ћале и ја нешто зезали с тим. (... 5 речи...) Понео резерву антифриза. (... 16 речи...) У повратку покупимо Јежа, макар за ту једну улицу. Антифриза није требало.
Празнична недеља, за та два-три дана неће ни ићи у Нови Сад. Двајздевети је у четвртак, значи већ у среду би се рано разишли.