Понављање. Значи на сваком часу, од оних из којих се полажу испити, протрчавамо кроз градиво ранијих година, све по час или два исти, свега три-четири часа дневно. Донео плакат за гађање и окачио га.
8. мај. Среда. Много математике. На писменом из руског, тројка, ха ха. Ухватио оног жутог из нашег мађарског одељења да ми протумачи неке ствари из оних мађарских граматика.
9. мај, ко би рекао да је дан победе, ни по чему се не препознаје. Ваљда зато што је у Југославији рат завршен тек петнаестог.
10. - појавила се јер је петак. Немам појма где смо били.
Поподне сам од зарађене лове купио "Леп пар" од Пинк Флојда, тј прва два албума овде издата заједно.
11. Јурцао по школи свуда, тражио Бештару заради кључа. Контролни из матиша. Снимао свечану седницу и некакав пријем у комитету и општини, за пајкане (нема везе што је дан безбедности тек у понедељак). Добио неку значку, липсао од стајања и врућине. Неки градски фотограф се напио и псовао нас аматере, измислио специјалну нову псовку коју никад ни пре ни после нисам чуо. После одремао код куће. Тј хтео сам ал' нисам успео, неко је дошао. Увече скупио све што треба, дуван шибице свећу и стигао у договорених пола осам, каже чека ме од седам, дошла јој некаква сестра од нечега па ајд д'иду у град.
Каже била је преподне у гимназији са цимерком да подигну дипломе од политичке школе. Она припалила у школском дворишту, дошао Гавра да је зајебава, нагрдила она њега да се све пушило, није знала да је послужитељ.
Њој се нешто није ишло у Чурду, па смо отишли у диско (тј у Дом), ал' тамо испаде досадно па ајде ипак. Скоро преко воље, међутим... одиграсмо тако и тај покер.
После негде успут, у повратку, покупимо и Маришку и њеног тадашњег па их све оставим на Грошу. Обећала да ће доћи у недељу.
А одатле правац школа. Сутра је гађање, дакле ноћас се чувају пушке. Чувао их је НМН у свом кабинету, тј дремао у собичку, а у дворишту је седела банда и картала се на два стола. За једним се играла гангстерица, за другим таблић, седмице или преф. Било их је доста: Ј.Б., Средљак, Гаша, Сократ, Чарга, Хазим, Јолпаз, Мјежац, Јозда, Радоје и још неки. Хазим и Радоје су ме замолили да их одвезем до рампе (западне) а Јозда рече да ће искочи негде успут. Гаша је рекао да га само возам, у колима се лепше спава. На глави ми је био онај наш шешир, затекао се некако у колима. Развезао их, вратио Гаша у двориште и отишао да спавам.
Ћале се нешто изјутра бунио да ће му требати кола, али је испало да ћу му вратити на време. Деловало је да ћу опет добити сунчаницу, међутим шешир је био вишак, брзо се наоблачило. Било нас је бар тројица с колима код ватрене линије. Натоварили смо код мене шест пушака, Јолпаза, Мјешца и Владу Марканића и Хазима са барјаком, остало у друга кола.
Сташа и ја смо држали два крајња лева места од тринаест. Испало је да у доста одељења нема да се попуни скроз до лево за другу половину - јесте да сва одељења осим IV5пп имају више од 26 ђака, ал' нису баш сви дошли. Муниција, кад већ стигне на место, мора да се потроши јер је компликовано да се враћа, тако да смо испуцавали онолико. Мјежац, до нас, каже да гађамо у мету ове рибе што је њему поверена, те она од пет метака убоде девет погодака. После је он отишао до мета да показује поготке а уместо њега дошао Чомбе.
НМН је на почетку још најурио Возу са линије јер каже не требају му ту фрајери са наочарима за сунце. Убрзо је почела и киша.
Да би се убрзало испуцавање, уклоњени су и показивачи мета (срећа, пошто сам таман био заглавио тамо у јарак са двојицом из IV3), пуцало се убрзано и отприлике. Брдо у које се гађало је већ почело да се осипа, глина се расквасила. Кад смо носили резервне мете, једва сам сишао у јендек, још теже изашао. Да се не би опет десило као кад је Борче ухватио пушку за затварач па му испала и забила се цевљу у земљу, НМН ми рече да дотерам кола на ватрену линију, за сваки случај. Стаза је већ била расквашена, а и иначе је искошена, па сам одиграо приличан валцер, ал' сам стигао.
У збиру, испуцао сам 30-40 комада, погодио окоо 85%. Тад и никад више.
Киша је, наравно, стала тек кад смо били готови. Назад са вожњом ишло теже, јер је гепек био пун пушака, тежи предњи крај а стаза искошена. Трипут су морали да ме изгурају назад на стазу. Потрпали смо и оне мокре поњаве и вреће са чаурама све у кола и тако однели до школе. Пушке само очистили од блата - за оно право чишћење, има ко то воли да ради. Сунце је пичило све у шеснаест.
Стигао кући, пресвукао се у суво и одспавао. Пустио Флојде пре него што сам се онесвестио. Пробудио ме пољубац, стигла је. Записао сам да је соба била пуна сунца. Та соба гледа на север.
После смо се нешто закачили око мог матурског бала, хтела и она да дође, ал' онда смо се договорили да не, него ћемо заједно на екскурзију.
Понедељак 13., продао фазон са пола рупе (01-VIII-1971.) овом из нацртне, каже "кад смо били на радној акцији, млади горани, ако се оно што сам ја копао бројало у нешто, то мора да је било пола". Исправак последњег писменог из матиша, 4 или 5, више ни не знам а није ни тад било битно. Баки скупља лову за пиће. Седели уз обалу и цугали, није нешто стигло да ме дрмне, стигао кући на ручак сасвим читав.
Поподне библиотека, скупљао још нешто за одбрану рада.
Уторак већ почело певање, само се мојима осладила математика па никако да сиђу, баш хоће да седе на часу. Тек са четвртог часа сви изашли. Певало се што у дворишту, што на обали иза. Једни из дворишта певају "ој да ми је на уранку", а из (женског) вецеа Бајче и Мјежац "кад пјевају весели Босанци". Наш историчар* прво ослушне двориште па затвори прозор, није добра песма. После каже редару да одшкрине врата, ова је много боља.
Певало се чак и у ходнику пред зборницом. Општи хаос.
После Ј.Б., онај из IV3 и ја сели у Централ и попили... по киселу воду.
Поподне вероватно по трећи пут гледао "О јагодама и крви" у Дому омладине.
----
* тј испало је тачно да ипак није отишао у пензију, само је нас и још неке препустио малој вештици, за ту једну годину