06-V-1978.

Шверц тура до Темишвара. Немам појма шта смо баш тад радили, шта смо донели, како смо прошли царину, јесмо ли ишли преко оне браће или смо напросто понели леје, уредно уврнуте као цигарете па страга завучене у поставу наслона задњег седишта.

Ко зна, можда је нешто од тих леја отишло на неки ауто отпад двадесетак година касније, јер тај шкодилак је нешто одбијао да нестане са сцене, виђали смо га још дуго.

Једног викенда код куће се договоримо да се нађемо увече у граду (мислим да је било хладније, можда је био још јануар-фебруар). Место се знало - ако се некадашње друштво више не окупља испред продавнице обуће, ово друго (практично IV6.73 - Болди, Ечи, Кид и још неки, те Џенк, понекад Шаки или Монгол) се окупља три излога даље, нађем их и станем са њима да је сачекам. Одвоји ме Ечи у страну и крене да ми прича виц (примерак тог вица се налази на 09-X-1995.)... поента вица се пева, и кад је дошло дотле, одједном се окрену и остала четворица према мени, и отпевају то хорски. Незаборавно.

Прво сам мислио да овај снимак иде у мај 1977. али не, него баш сад. Пре свега, ови звучници тада још нису постојали (в. 26-XI-1977.), а наредне године ми нисмо овако изгледали, друга фризура. Дакле сад.

Видим доста одштампаних фотки на доњој плочи сточића, под ролном папира. То мора да је на документ папиру, који је А4 формата. Купио сам две-три кутије кад сам преснимавао уџбеник из пројективне [геометрије], што ми је требало за испит а није било да се купи. Више се није штампао, па сам однекуд позајмио, преснимио и урадио у три примерка и остало ми папира.

Пиво је овдашње, кригла је лоше глазирана румунска керамика, шверц, као и плава стаклена пепељара, коју сам узео јер личи на малтешки крст, што је зупчаник у класичном филмском пројектору. Иза је као ваза, а пепељара, што сам извајао и испекао у грнчарској пећи, у седмом разреду на ликовној секцији. Око флаше је трака за косу, мислим да већ имам овде фотку са њом, око 1972. Црнобела кутија на фото зиду је држач за веце папир - тада, и још бар наредне деценије, папир је био сечен и сложен цик-цак у паклице. Папир у ролнама је почео да се појављује тек крајем осамдесетих.

Комад тканине на каљевој пећи је за камп столице. Још се користе оне из 1968. али им се редовно мења платно. Ово смо ваљда ми купили у Новом Саду, тамо је био већи избор. Канда се спрема још једна замена платна на некима од њих.

Чворно фарбане кошуље смо радили овог пролећа. Она седи у рекс фотељи, словеначког архитекте Краља. Одлична ергомија, и практично неуништиве. Потрајале су од 1961. до 2007. а можда и дуже, код неког. Сточић смо задржали.

Ех, да су боје нешто тачније, па да се види како су зидови љубичасти а под розе...

Спомиње се: 26-XI-1977., 09-X-1995., IV6.73, Болдижар Барваи (Болди), Градивој Јанкулов (Џенк), Ендре Фелбаб (Ечи), Жика Шашић (Монгол), Золтан Кадар (Кид), Нови Сад, секција, Шаки, шкодилак, на енглеском