Трчкам на све стране као блесав - чекао цео сат на малој пошти да платим излазну таксу (ака кауцију, ал' биће да нећемо видети суд) унапред. Може да се плати на грани, ал' биће нас десеторо, што би било бар пола сата а журићемо се.
Берт имејлом нуди да преноћимо код њега, има намештаја по кући (броји и Зајанин део), ако се тако потрефи са распоредом летења, наравно.
Порука за Грега:
Csak kézpénzzel lehet fizetni forintban. A környéken sok pénzváltó van, az árfolyam mindenhol más.
Tisztelettel: Utassy Dóra
ОК, ево шта је рекла: може само готовина у форинтама. Има около много мењачница, и свуд је другачији курс.
Што ће рећи да би требало да носиш готовину око 20м. Рачунам да можеш да дигнеш готовину или уновчиш путничке чекове било где на Вацкој.
Прати линкове на хотелском сајту, о опасностима и сличном, и покупи имена пет поузданих такси фирми, да не натрчиш на погрешну. Пештански таксисти су на лошем гласу, умеју да одеру. Не би требало да кошта више него 1$ полазак и 1$ километар, а растојање од Nyugatti Pályaudvar (западна железничка) до хотела је не више од 4км, па ако покуша да двапут пређе Дунав, мутљаг је. Мислим да силазиш на западној станици, а и хотел је исто на западној страни, на обронку брда. Moszkva ter (Московски трг) треба да има мост са једне стране, а хотел је ту негде у крају.
УБР, један мој другар ради у Будимпешти, и фирма је - ај погоди - на Московском тргу. Није ли свет мали? :)
Увече ми је банда из Аваија приредила опроштајно, у оној кафани на стадиону. Сви су били ту (осим ваљда Јозија), плус наша књиговодиља (што је некад радила у Купроду). Пио сам само помало шприцера јер сам имао да возим. Све лепо и срдачно, ја мало превише обучен - и џемпер и тексас јакна, као да је октобар, јер је опет било кише преко дана - али је било неке напетости, нешто типа "а како ћемо сад" у ваздуху. Нисмо се дуго задржали, стрпао сам књиговодиљу и Цицу у ладу и развезао их на Ружу односно у Чурду, а онда у повратку свратио до ових зграда код Леснине, и некако дозвао Марину Чикезин. И тај је сусрет описан у чланку о њој. Стигао кући око пола два, обрисао руж са образа (јбт и кад ништа није било могу да испаднем крив...). Сутрадан смо озбиљно приступили паковању.