Kao i većina drugih stvari koje mogu da budu teoretski opasne (jer je jedan iz Šapca stradao od toga), imaju nalepnicu sa upozorenjem. Postoji čak i upaljač sa kočnicom, koji se zakoči posle svakog kresanja - da ne bi slučajno neko dete našlo upaljač i slučajno ga kresnulo, pa da slučajno zapali kuću. Efekat je u stvari obratan - stekli smo naviku da upaljač otkočimo posle, a ne pre upotrebe, a jedna koleginica se žalila da nije ni umela da kresne takav upaljač, dok joj jedno dete nije pokazalo kako se to radi.

Druga vrsta su super upaljači, sa tri dizne - srednja daje bezbojan plamen i uglavnom je namenjena pripaljivanju lula; okolne dve su normalne i preuzimaju kad se otpusti dugme. Nevolja je što ovo troši mnogo plina i zahteva popriličan pritisak. Fabričko punjenje traje otprilike nedelju dana, punjenje iz nove bočice dva dana, sledeće jedan dan, a posle toga bočica nema dovoljan pritisak da ga uopšte pokrene.

U poslednje vreme (2015), novotarija je i štitnik na točkiću, da vam bolje sklizne prst pa da upali tek iz desetog a ne prvog-drugog puta.

U stvari se prave posebni modeli za američko tržište - evo sveže fotke (2019) dva inače istovetna primerka, jedan kupljen tamo, drugi ovde.

napomena: ovaj članak je, bar do pola, bio napisan još 1999. Od ovog je krenuo ceo sajt.