Prvo, WC šolja je "Američki standard". Vodokotlić je po pravilu na samoj šolji, pa ako i nema neki pad, to se nadoknađuje količinom - nosi bar petnaest litara - i vrtloženjem. Šolja je profilisana tako da mlazevi svi gađaju ukoso, u smeru kazaljki, i to onda uspe da odnese sve. Ne sećam se da se začepilo češće od jednom u pet godina. Šolja je i nešto niža od naše, otprilike 5cm.

Tuš, neverovatno čudo, piči pravo, ne prska na sve strane, i ima žešći mlaz. Većinom ima prsten kojim se podešava da li ide na spoljašnje sitne rupice ili na vibratorske u sredini - u tom slučaju glava od tuša počinje da štekće i ispaljuje rafale vode, za masažu. Za razliku od našeg, koji ima crevo i može da se drži u ruci ili okači, američki tuš je ugrađen u zid, otprilike metar iznad slavine. Ko hoće da ima crevo, skine glavu sa tog tuša pa ga tamo našrafi.

Po hotelskim sobama to obično izgleda ovako. Lavabo je ugrađen u pult, iznad pulta ogledalo celom širinom (u ovom slučaju i sa strane, pa sam za svako brijanje imao osećaj da me neko posmatra), pored vrata ugrađen fen trobrzinac, skoro svakog dana novi sapuni, devet peškira i dva-tri peškirića veličine maramice, bočice sa oko pola deci šampona, regeneratora i nekakve kreme (dobar šampon, moraću da vidim gde se snabdevaju), automat za kafu sa kesicom kafe (količina za 4 osobe) plus isto to ali dekafetirano (idijoti, čemu kafa bez kofeina).

Fen obavezno ima svoju FID sklopku, mora da postoji nekakav propis o tome.