Pije se filteruša, u ogromnim količinama. Svaki kršten automat za kafu (restoranski) ima bar dve posude, ili dve slavine, a najčešće tri: za kafu, za dekaf kafu (tj kafu bez kofeina) i za vruću vodu (za čaj). Kafa nije loša - tanja je, ali to ide uz standardnu dozu od dva do pet deci. Najčešće se pije iz čaše od stiropora, na kojoj je uredno odštampano upozorenje da je sadržaj verovatno vruć (otkako je jedna tužila Mekdonalds što se ispekla na kafu), sa plastičnim poklopcem koji ima otvor da se iz njega pije (ili se negde malo otvara), što je i razumljivo s obzirom na lokalni običaj da se šetaju šolje. Uz automat obično stoji činija sa kesicama - mleko u prahu, zamena za mleko u prahu, šećer, mrki šećer, dve-tri vrste lažnog šećera (od saharina, aspartama i/ili nečeg trećeg; stevija se još nije pojavila u kesicama, ali je već ima u prodaji).

Instant kafa je, za moj ukus, bolja, ali to ovde slabo prolazi. Uvozi se Neskafe, Maksvel nije loš, Taster's choice je odličan ali skup.

Poslednjih godina je sve teže naći normalnu kafu, pošto su kafetinje počele da obogaćuju asortiman - pojavljuje se "francuska vanila" (koja meni jako miriše na kokosovo ulje (!)), frapučino (nešto s mlekom pa kao frapirano, hm), sto raznih sorti koje ulaze u modu pa nestaju. Ti dodati mirisi verovatno pokrivaju slabiji kvalitet sirovine a donose dodatnu zaradu - ovce su da se šišaju - a sa čajevima je još gore, ti čajevi sa mirisom ovog ili onog su skoro istisnuli normalne čajeve sa polica.