Razmere radi, po cenama sa početka XXI veka: kirija za kuću je 850$ mesečno pa naviše, pun rezervoar (50 litara) izade od 15 do 20 dolara (zavisi gde i koji benzin, najjeftiniji od 82 oktana košta od 1,199 do 1,319 dolara za galon (treću decimalu ispišu sitnije kao razlomak, ali je ozbiljno računaju), a onaj od 87 i onaj od 92 su uvek po deset centi skuplji. Lokalne dnevne novine su 0,50 (nedeljom 1,50 ali imaju pola kile papira, od čega 3/4 reklame), ručak (u pauzi za ručak) 5-10$ (ili sendvič za 2, plus 1 za pola litre kafe). Početkom 2000 godine benzin je počeo da poskupljuje, tako da je do leta izašao na 1,499-1,599-1,699 dolara za galon. Opet, zavisi gde se toči, pošto na pumpi u centru Vašingtona ume da bude 1,63-1,74-1,86, a 30 milja van grada 1,42-1,52-1,58 (!).

[ispravka 2004: 1.69-1.79-1.89 je sad jeftino]...

Ko zna, možda ima drugih mesta gde je to mnogo jeftinije. Jedna devojka iz njihove ekipe, koja je išla sa njima samo jednom, prešla se i kupila peškir za $20. Bar je bio spakovan u kesu iz otmenog dućana. Tamo gde mi pazarimo, da se naći paklo od tri velika debela peškira za $8, pa ti vidi.

Nekad ista roba, iste marke, pa i istog kvaliteta, može da košta i do tri-četiri puta skuplje, zavisi gde pazariš. Ima ljudi koji neće da zalaze u te jeftinije dućane jer im je suviše jeftino, valjda se boje da im ne uvale neki bofl. Tako i ne saznaju da tamo stiže i nešto iste robe.