Uprkos raširenoj zabludi, postoje. Nema ih mnogo - štaviše, pozdravljaju se međusobno, kao da su iz istog kluba. Među njima ima malo onih koji hodaju; većinom su nepismeni, i trče, iako na semaforima piše "walk" (šetaj), belo na crno (ko je očekivao zeleno, prevario se). Uglavnom idu trotoarom, gde ga ima, ili ivicom druma - drumovi su dovoljno široki, a vozači dovoljno poplašeni iznosom moguće odštete ako udare o nešto, pa se drže dalje od kraja.

Postoji jedno mesto gde je pešačenje normalno: grad Njujork. Tamo već ima porodica u kojima već treća generacija nema vozačku dozvolu.

Istina, ima i da vole da odlaze u šetnju - u tzv. prirodu. Sednu u kola i odu negde da pešače.