Mi smo nekako navikli da znamo za šta se gde ide - ako je papirologija oko nekretnina, katastar; ako je za lične isprave, opština; treba ličnjak, saobraćajna, vozačka ili pasoš, policija; mesečne i druge karte - stanica (ajde, u većim gradovima i trafike blizu stajališta).

Vozačka, saobraćajna (tj tapija na vozilo)? DMV (ministarstvo za motorna vozila, republičko). Ali tamo takođe idu da se upišu u birački spisak, što je dobrovoljno.

Kad prođe uragan, gde podnose odštetni zahtev osiguranju? Osiguravača sigurno nisu ni videli, polisu su kupili od agenta (dilera, tj preprodavca) ili na mreži. Osiguranje će da otvori kiosk u štedno-kreditnoj zadruzi (credit union).

I onda, gde kupuju mesečne i druge karte? Ono, za deset vožnji ili ceo dan? Gradski prevoz nema svoje kioske, nema ih niko, pa gde onda? Dragička: u gradskoj biblioteci (!).

Posle raspored stvari u radnjama počinje da ima nekog smisla.

Pasoš se naručuje i podiže na pošti. Pošta je državna institucija, i podjednako merodavna za te stvari kao i bilo koja druga državna ustanova.

Ameri baš i nisu navikli da imaju pasoš - za Kanadu i Meksiko je bilo dovoljno da pokažu vozačku dozvolu, dok Bušova vlada nije počela da sprovodi kontrole, pa im je uzvraćeno ravnom merom.