Imaju i neke praznike kad samo državne ustanove ne rade, što opet neke javne škole drže a neke ne, zavisno od upravnika. Naprimer, Kolumbov dan, koji se računa kao severnjački praznik pa ga južnjaci baš ne fermaju - jedna te ista škola je jedne godine radila a druge nije, promenio se upravnik škole. Virdžinija je formalno na jugu, ali crta počinje od Vašingtona, koji je samo sto milja odavde.

Crkva je, formalno, odvojena od države (mada postoje neki pokreti koji se zalažu za to da se to najzad i uradi), božić i uskrs su državni praznici.

Tri viđenija svetovna praznika su dan zahvalnosti (poslednji četvrtak u novembru) i praznik rada (ponedeljak između 2. i 8. septembra), te noć veštica aka helouin (31. oktobar, noć uoči hrišćanskog dana mrtvih aka svih svetih).

Najviše vole praznike uz koje se prodaje prigodna roba, to vole trgovci pa se to onda i gura - dan zaljubljenih (srca, cveće, bombonjere, nakit, poklončići), sv. Patrik (bilo šta zeleno), noć veštica (ludaje, strašila, kostimi). Božićna sezona počinje čim posklanjaju robu od noći veštica.