trikovi u dućanima

5-III-2016 23:50

Pre svega mislim na samousluge.

1) Znaju šta vam u proseku najčešće treba, tj šta će vas poterati u pazar: kad vam ponestane mleka ili hleba možda voća i povrća. Zato će raspored gde je šta u radnji biti takav da prošetate kroz ceo dućan. To se, vidim, zapatilo i kod nas - u Ideai sam našao da je sve ispregrađivano, pa sve i da hoćete da kupite samo čačkalice, morate da prođete kroz celu radnju da dođete do kase.

2) parkiranje robe pod nos: ono na čemu će najviše da zarade vam je tačno pred okom, u visini ramena ili odmah ispod. Jeftinije varijante tog istog su na donjoj polici, ili skroz gornjoj. Pošto dosta ljudi zna za ovo, poslednjih godina neke artikle ređaju po vertikali - jedna te ista stvar se nalazi na svim nivoima, a kad se gleda niz gondolu, izgleda šarenije pa imate iluziju asortimana.

3) parkiranje robe pod nos, 2: artikli koje baš hoće da rasprodaju, koji su na akciji ili iz bilo kog drugog razloga, nalaze se na krajevima gondole, da ih vidite dok tražite gde je ono što vam treba. Umeju da budu i jeftiniji od sličnih artikala iste vrste, ali retko. Bolje pogledati tamo gde su svi na gomili.

4) cena po jedinici mere - što je lepa praksa, nema veze što je ta sitnija od cene po pakovanju, bar znate šta je pošto; desi se i da manje pakovanje bude jeftinije od većeg (stigla nova roba po drugoj ceni, deo stare se još nije rasprodao), nije zgoreg pogledati. Ali, pošto su američke mere takve kakve jesu, cena za npr polsku kjelbasu kućne marke je u dolarima za funtu, a ostale su u dolarima za uncu... a ti bato množi ili deli sa 16 iz glave ako hoćeš da uporediš.

5) Bajvan Getvan i ostala družina: Možda još uspevaju nekog da navataju na ovakav ili onakav popust koji je evo samo ove nedelje, ili na kupone iz novina ili reklama poštom ili tako nešto. Efekat je često obratan - kod redovnih mušterija, od kojih većina maloprodaje u stvari živi, važi "neka neću sad ovo da kupim, čekaću da dođe na popust" - što i dočekaju. Teorija je da je popust navlaka da se kupi i još nešto, da se iskoristi lova tako ušteđena, a to još nešto će onda da košta normalno. No, kontra-teorija tvrdi da nisu na gubitku ni sa tim popustom, samo zarađuju nešto manje. Kad vam na računu izađe "uštedeli ste ovoliko", to otprilike znači "mogli smo da vam uzmemo još ovoliko, ali eto nismo".

6) asortiman - iluzija se stvara tako što ista stvar postoji u pet ukusa ili u većim/manjim pakovanjima, čime se prilično prikriva da je za svaku vrstu artikla zastupljeno samo 3-4 dobavljača, ako i toliko. Proizvođači u stvari ulaze u poprilično prljave pogodbe sa maloprodajom - ako taj-i-taj ne bude na istoj polici, rabat je toliko; ako ga uopšte nema u dućanu, rabat je toliko. Radno mesto merčandajzera (za koje, sam, istina, čuo prvo u Srbiji - tamo se to baš ne oglašava tako javno) služi upravo tome da se proverava poštovanje tih tajnih dogovora. Ide po samouslugama i špijunira da vidi kako je postavljena roba njegove kuće - je li na dovoljno istaknutom mestu, uz koliko konkurencije.