Amerima definitivno nešto fali, vidi se po tome kako pišu (mada, vidi i olovke...). Sve je to zanat, zanat i još zanata. I kad čitaju, čitaju onako kako su ih u školi naučili - traže elemente, traže razrađene likove, traže dramski zaplet, gledaju da li ima dosadnih delova, da li se uklapa u žanr itd itd. Više slojeva značenja? Pa ajde, recimo, imaju par tipova koji uspevaju da prošvercuju nešto, recimo gomilu ogledala u filmu u kome je naglasak na očima i gledanju*, ili vrele boje gde je lajtmotiv vatra (nemam sad primer iz knjiga, sve mi se filmovi motaju). Ali nema ništa ispod toga, prazno. Dvoje-troje da sam našao da su imali tako nešto, u vr glave. A tek da prepliću pet-šest jakih ideja u istoj knjizi, taman posla. Razvući će to u isto toliko knjiga, puta toliko honorara.

Dodatne poene pisac dobija kad je najmanje originalan, ako je ideje za zaplet makao iz biblije. To je odmah plus, jer je „na biblijske teme“.

Nema veze o čemu pričaju, pričaju o parama. Bljak.

----

* a onda i to na filmu postane šablon - ako se svaki čas lik vidi sa odrazom u nečemu, aha, mora da je neka udvojena ličnost