Plaća se iz reklama, tako da mu je vrednost u tome da ga svako ima i da uvek može da se zaviri u njega. To opet znači da je to ogromna knjižurina sa gomilom reklama, naročito na žutim stranama, gde je nekad teško naći stvarne telefonske brojeve među svim onim krupnim slovima. Pride budu i manji imenici, samo firme... u većim gradovima i ne mogu svi da stanu u jednu knjigu - njujorški, naprimer, ima bar tri knjige.

Imenike dele same telefonske kompanije; ako u vašem kraju rade dve-tri, po svoj prilici ćete dobiti bar po dva komada od svake, i to svake godine. To čak ne ide ni poštom, nego raznosači ostave pred svaka vrata po jedan ili dva, upakovano u kesu da ne pokisne. Ne zna se koliko ih završi na đubrištu a da nikad nisu ni otvarani.

A mi se čudili kako to detektivi, dakle kao dobri momci, tako bezobzirno cepaju stranice iz imenika u govornicama, kao da to nikom neće trebati...