Isto kao tajm-šering, samo sa kravom, tj njenim mlekom.

U čemu je stvar: američki sanitarni propisi su blesavi. S jedne strane, pojavljuju se fantomske zaraze salmonelom (na spanaću, kikirikiju, jajima...) gde ih nikad nije bilo, s druge strane ne mogu da nateraju mesnu industriju da prihvati redovne inspekcije, a pošto mese meso od hiljadu grla stoke u jednom ogromnom kazanu, jedna krava zaražena ešerihijom ili svinja sa trihinelom može da zarazi stotine hiljada ljudi.

Ali, to je meso - mesna industrija je suviše moćna da bi neka tamo država mogla da je pipne. Mleko, međutim, podleže nekim strogoćama, i sve mora da se pasterizuje, čak i ono za sir - što donekle objašnjava zašto neke vrste sira apsolutno ne postoje ovde. Prodaja nepasterizovanog mleka, pravo iz krave, je skroz zabranjena i kazne su drakonske.

Zabranjena je, međutim, samo prodaja, i uopšte stavljanje u promet, makar i za džabe. Može, ako ima kravu, da radi sa mlekom šta hoće, samo da ga ne daje drugima. Ali, prvo treba imati kravu.

I onda se ljubitelji pravog mleka dosete i, ako je već nezgodno da postanu stočari, postanu suvlasnici nad kravom. Seljak (tj farmer) tako primi suvlasnike na svoju kravu, i kogod plati koliko već dođe, ima dividendu u vidu jednog ili dva galona svežeg mleka nedeljno.