U najvećem delu je više pesak nego glina (što objašnjava i zašto su cigle skuplje od drvene građe), i to pre svega crvenica. Crnica tek malo po površini, ostalo crveno.

Zato kad kažu "zemljani tonovi", to je sve crvenkasto, rđasto, smeđe i kestenjasto, nikako ne misle na sivo i crno.

Blato je posebna priča. Pošto lako pređe iz polučvrstog u žitko stanje, klizišta su česta, dovoljna je malo jača kiša i loše sračunato mesto za gradnju pa da strada nekoliko kuća. Zbog načina gradnje, nema oglasa "prodaje se kuća, dobro očuvana, malo prešla", jer se to raspadne već posle nekoliko metara.

Pošto je mali postotak gline, prašina bude veoma laka, i bolji vetar ume da ogoli oranice i zatrpa neka druga mesta, sa čim su imali popriličan problem u ranijih par vekova, dok se nisu naučili pameti. Sad prašine skoro ni nema, bar ne u poljoprivrednim krajevima. Pustinje su već nešto drugo.