Према датуму кад је угенерисан дијалог помоћу upitig2.prg, постоји једна верзија аутоматског повеза на данашњи дан, у недељу у 0:23, а на фајлу је датум 19-III-1997., тако да мора да се још доста пута дотеривао. Ово мора да је један од викенада код куће, између радних недеља у Мађарској. Сутрадан увече смо већ били преко у Геменцу.
Прво, шта је то повезивање ставки. Најпростије речено, која уплата исплаћује коју фактуру. Што би требало да је лако у неком теоретском случају, кад иде фактура па одмах уплата. Али, нит је одмах нит је тачно толико а није ни једна фактура него се ђутуре плати неколико, и то од последње само део. То је књиговођама ноћна мора, јер се повремено међу фирмама размењују иоси, тј изводи отворених ставки, дакле списак оног што се није дало повезати (са претежно неплаћеним рачунима). Да би се то смањило, покушавали смо да напишемо аутоматику. Прву верзију сам написао још 1987. или 88. на ваксу, у коболу, након што сам видео како постојећи програм не ради баш много. Постао сам миљеник књиговођа тада.
Трик који сам овог пута применио је био да скупим све рачуне, уплате итд за један рачун у један курсор (чувајући редни број првобитног слога у додатном пољу), па да га индексирам на неколико начина. Прво по броју рачуна, па по датуму, па на крају по апсолутној вредности износа, од већег ка мањем. Па за сваки индекс по пролаз низ слогове, па ако у било ком тренутку збир групе (по броју фактуре, или од почетка до тренутног слога) изађе на нулу, група се проглашава везаном. Пређени слогови се обележавају следећим бројем везе (у пољу званом, невероватно, веза). Ти се слогови више не гледају у наредним пролазима. Сваки пролаз је имао шансе да нешто ухвати. Штавише, догађало се да поновно пуштање ухвати још нешто што је промакло први пут. Ово је успевало да повеже између 50% и 90% ставки, што је зависило од прецизности уплате.
После сам додао неке границе. Наиме, заокружење. Било који остатак испод те границе би се аутоматски уписао као две ставке у том износу, једна дуговна друга потражна, па би се једна увезала са дотадашњом групом, а друга остајала као неповезана. Нема везе у ком пролазу се ово догађало.
Негде 1996, ваљда септембра, сам додао и полу-ручну верзију овога, где би корисник ручно обележавао кандидате, па би их програм везивао са остатком или без. Све остало је ишло аутоматски.
Постоји чак и верзија за КоопСис, где се аутоматски затварају дуговања коопераната. Све исто, само уместо износа количина а уместо броја фактуре шифра материјала... што није ни мењано у коду, само предефинисано у заглављу.
Десетак година након тога сам предложио да напишем нешто слично али је испало да би то било неупотребљиво, јер нису фактуре равноправне, уговорни односи су различити од случаја до случаја и не може никаква аутоматика да дефинише шта је када плаћено, може да се деси да случајно испадне да је плаћено нешто старије јер је исти износ, али није, ови намерно плаћају оно новије јер су на томе веће затезне камате и пенали. Нису све фактуре исто рођене.
Колико видим, дијалог за ово, где се тражи од купца до купца, од датума до датума, је био ископиран на разна места, где је затребао (неки извештај у аналитици, нешто у робном, ма... којегде).
Скоро ми је невероватно да смо већ сад преузели муштерију ДБА из оног богатог села на граници, и то не једну него две, у истој згради - имање и кооперацију. Имање је било богато и добро вођено, а зграда је изгледа некадашњи дворац месног властелина, вероватно око сто година стара, са високим таваницама и сразмерно високим вратима, где је квака не у висини струка него рамена, а и поприлична. Ту је посао баш лепо ишао, није било већих проблема, а и плаћали су редовно и уредно.
У другом, нижем делу зграде, буквално врата наспрам врата, била је та кооперација, где чак нисмо ни продали ништа од апликација, само одржавали постојеће апликације од ДБА, чак и некакав КоопСис, по стилу бих рекао да га је радио Блажа (нигде нема дијалога за шифру за коју кооперанта чији извештај се ради, него се куца у командној линији... а и извештај одскролује по екрану па се на крају екран врати из снимка, све како се то радило још 1989.). Просторије ниске, подови... патос, прекривен тзв. топлим подом, што је мало јача мушема на филцу, то одавно издерано и требало је да се мења још пре десет година. Од намештаја, неки стари столови, нису видели четку годинама, расходоване школске столице, електрична инсталација прилично сумњива, машине 386 (један, то смо им продали), остало све бар четири године старо и све говоре искључиво јуски јер имају херкулес картице. Особље није било много боље, не претерано писмено и не баш вољно да научи било шта ново, дај ми само да то ради и не мењај ништа.
Једини траг да смо нешто радили је један почетни програм да се КоопСис стартује са мојим форама (глобалне променљиве са називом, адресом, телефонима фирме, али још не и дефг.прг), са датумом од шеснаестог. Остало нисмо дирали, можда касније али само ово имам на диску. Остатак кода је из јуна-јула 1993.
Директорка је била, чини ми се, Личанка, у селу позната као политичарка из СПСа, симпатична овако, мора да је била рибетина пре десет година, али је после било повуци-потегни за плаћање, а испливало је касније и да је била умешана у неке шеме с неким у крају. Како су нас плаћали, тако смо им и одржавали, и да није било добрих комшија код којих смо ишли радо и често и били углавном и брзо готови, па онда ајде свратимо и до њих на кафу, не бисмо се ни толико виђали.
Увече, опет преко Хоргоша на посао.
17-IX-2007 - 16-V-2026