09-IX-2015.
Виолета се јуче разболела. Повраћала скоро цео дан, углавном воду. Цела креветнина и брдо пешкира отишли на прање, а и партвиш је радио неколико пута. Данас ју је већ прошло, али је стигло Рају и Ендера и нарочито Нину, душу је повратила. Мене је стигло око 4:15, тај осећај да ми нешто закреће црева неколико степени, и тај осећај „ево сад ће, само што није“. Па, решио сам да му покажем ко је газда, полако сишао (ми спавамо у оном собичку горе, где су 75 флаша парадајза и све те шиваће машине), полако заузео ваљан став над порцеланом, и рекао цревима да покажу шта умеју. Осећај се повукао. Отишао сам на терасу да осушим зној и све ми се смирило.
Ово су Раја и Неша, два опака отакуа.
Поподне смо (Го, Стенли, Неша и нас двоје) отишли до Петерхида да печемо ракију. Стенли се уштосио са српским а и од помоћи је код казана.
Лепо је понекад имати возача, па могу да шкљоцам. Ово је друга кривина са, овај, литицом. Висинска разлика је скоро метар ипо.
Виноградарске брескве, ситније а беле. Истерали смо доста ракије из њих, али нам се није свидела, па смо је убацили међу друго воће наредне године и тако препекли.
Лена ми је послала копију уплате пореза, да однесем у пореско у Њујорк ако им до понедељка не стигне.
У редакцији Суштине имејл: „строго се придржавајући дијете и савета, за само четрнаест дана сам изгубио две недеље!“.
Још један имејл од колегинице са матиша, састају се 03-X-2015.. Овог пута не само '53. до '55. годишта, него и '56, да би их било доста да напуне ону салу што тако одјекује. На крају нисам ни отишао јер смо се тог дана окупили породично у Занатлији. Према фоткама, колико видим, нису се баш наватали тих млађих.
Спомиње се: 03-X-2015., Велики ручак, Виолета, Горана Средљевић (Го), Ендер Аквила, занатлија, Јелена Средљевић (Лена), Невена Средљевић (Нина), Ненад Бергер (Неша), Њујорк, Петерхид, Рју (Раја), Стенли Бергер, суштина, на енглеском