03-VII-2015.

И дуне нам у главу да само кућа-посо-посо-кућа не ваља за душу, па ајд мало на друм. На Палић, где су деца већ ишла пре четири године и добро се провела. Не уобичајеним друмом, него десном обалом Тисе, преко Чуруга, где нисам никад био. Прошао сам једном, 1992. кад сам био у Новом Милошеву па требало нешто да урадим у Жабљу, частила ме случајност новим друмом, никад виђеним. Збунило ме начисто, јер у Чуругу улаз и излаз изгледају исто, а џада кроз село дугачка, хипнотише, па на пола пута више нисам знао јел' сам пошо ил' сам дошо, да нисам стао да узмем нешто па окренуо на погрешну страну. Мада, ваљда бих се сећао да јесам... кад сам на обзорју видео жабаљску шећерану (да, имају и они), баш ме обрадовало.

Занимљива места, ова страна је баш зеленија од наше. Прво одемо до Суботице, на исто оно место где је свемирски центар гулаша и где смо онако царски вечерали пре пет година. Овчији паприкаш за обоје, и сфоткао гомилу јер је било око подне, одлично светло. Купио и пар сандала, јер колико год да сам навикао на кломпе, није то доста, може за по кући, по сокаку, на бициклу, сва кратка и средња растојања. За дуже шетње баш и не ради, нарочито где има крупнијег шљунка и неравнина, кад десети пут укриво нагазим већ почне да боли глежањ, замара. А чарапе не долазе у обзир, значи ништа ципеле а патике већ 12 година не носим. Дакле сандале. Још није савршено, ове покривају мало превише и под десним зглобом је кајишић милиметар виши па скоро да жуља, ал' осим тога испале одличне за шетњу.

Онда смо кренули на Палић али прво свртаили у велики уради-сам дућан за нову траку за бансек, и за гумену облогу за његов горњи точак. И за мене савршен ашов-лопату, какав сам имао у САД, са газиштем, па могу да нагазим као прави ашов, а ипак је довољно заобљен да могу у истом потезу и да избацим земљу.

Проблем са ашовима и лопатама је што су ашови скроз равни, дакле само за копање; већином немају газиште, па најебу и ђон и табан. Лопате су исто равне, али бар нагнуте под добрим углом да су практично паралелне са тлом. Међутим, обоје имају кратке дршке, око 120цм, па мораш да се нагнеш кад радиш. Што је океј, можда, за сат или два, али... а сећам се старе лопате што нам је оставио Чвеки, која је имала добро извијено дугачко држаље, та је радила сама. Те сам наредних недеља свратио на велику пијацу, лик има држаља ал' нема ту дужину, наручим, дођем следећи пут, е тако, 20цм дуже. Савршено, толико више урадим са мање труда. Тј можда са истим трудом, ал' бар то раде руке и рамена, не страдају крста.

Стигли до језера, прошетали, брчнули ноге, нашли преноћиште, па пешке до Абрахама, кафане на гласу (чуо сам за њу још као студент, од неких Суботичана), још увек је на гласу. Роштиљ одличан, само - а штета - имају само мало пиво, америчка доза. Келнер се сложио с мојом примедбом, ал' каже 0,33л је још и добро - сад имају Хајнекен од 0,2л. Питам јел се с тим добија и цуцла. Он сузбије смех па отрчи до кујне да прасне у њега тамо и прода штос.

Пошто смо доста ожеднели од шетње, баш је жега, дунули смо три мала пива, црна никшићка, наравно апатична (пуњено у Апатину).

Док смо клопали, зврцнем Шкрбу да га питам где је бре у Сегедину онај дућан. Уватио сам га у изненађености*, а изгледа и њу, јер се баш враћала са вецеа и чује да причам па све мисли да сам је чуо како долази и обраћам се њој. Уопште не примећује да држим телефон на увету. Толико га ретко користим да јој није пала на ум та могућност.

----

* у гимназији је НМН често замењивао неког Мађара у Другој, а онда га имитирао како говори, са тешким мађарским нагласком, значи нагласак увек на првом слогу, произвољне дужине пред крај дуже речи... „одаакле пуца снајпериста? из непримеетјености!“. Ово је из оне друге сличне реплике, „хат јебига, уваатио ме у изненаадјености“

---

Спомиње се: 22-IX-2016., 20-XI-2021., Оде орах, 07-VI-2023., 21-VIII-2023., Градивој Шкрбић (Шкрба), Јене Чокаи (Чвеки), шећерана, на енглеском