16-IX-2017.
Сташа, Биљана, Драгана, Средљак, Баки, Жара, Бајло, комшија, Чомбе; Јасминин муж доле десно
Овогодишњи матурски парастос је IV5пп држао код Јасмине Влајин - части, оженила сина. Моје је било да донесем аудиовизуелну опрему, тј гугоља и звучнике, да пуштам старе слике и избор рок и поп музике из тог времена. Одлучим се за такси, нађем чак и торбу у коју би то стало, ону што је Лена носила у школу.
Таксијем до Леснине, попем се до Драгане, све оно о рамену. Кратак загрљај, опипам јој ребра и само кажем „још!“. Фали јој још пар кила. Кад се спремила, узмемо други такси, испостави се да јој је таксиста стари другар. Као и многим другима, кад ти се каријера заврши неколико година пре пензије, остаје таксирање.
Кад смо стигли, препознам место - живи тачно преко пута од Брате Аврамова. Док сам намештао лептоп и звук, схватим да нисам баш све стрпао у торбу - фали ми исправљач за лептоп. Зврцнемо све који још нису дошли, можда неко има такав (Сташа јок, другачији му је; Баки има баш тај али у Босни, ако средим на брзину превоз...). Онда ајд преко код Брате Аврамова. Пробамо женин, јок, то је хапе, не пасује. Прегурао је био неку опаку операцију и очигледно се није скроз опоравио. Себи за утеху ми је рекао да сам остарио - па, нека, нисмо се видели од 1994. Брада ми је скоро скроз бела (тј оно где није се тешко примети), а коса ми је у стратешком повлачењу.
Јасминин муж је иначе морао по неке ствари - неке лекове из апотеке скоро у мом крају, па код неке госпоје што је спремила погачу, негде на Малој Америци. Штагод да сам рекао о томе како она вози, муж није бољи, избегавати.
Те сам донео и адаптер али, јебига, код куће је био уштекан у амерички разводник (пребуџен на 220 волти, али америчке утичнице - електроници је свеједно да ли је 110 или 220), дакле немам адаптер. Па, за толико сам узео тај кабл са Братиног адаптера.
Средљак кренуо кући, Јасмина га задржала да му покаже слике... пола сата.
Банда се скупила као и обично - Баки опет дошао из босне (сад је више ту него тамо), Бајло, Жара, Манџа, Чомбе, Сташа и, другу годину заредом, Средљак. Мјежац није могао да дође, али, изненађење - појавила се ниоткуда Биљана. Нисам је видео још од оне фрке са телефонском линијом, кад је она била шеф друге линије одбране иза шалтера у пошти, па ме упутила кога да вучем за рукав да ме не одсеку. Она једва да се и појављује на оваквим скуповима, увек има неку породичну фрку - кад сватове, кад болест, кад сахрану, једном ваљда и мобу. Данас је породица некако успела да се снађе без ње. После чујем да је муж упорно наговара да понекад оде мало из куће, а ја.
Госпоја са погачом се испоставило да је Божана из Стоура, била онда Жићи нешто као секретарица. Наравно да смо одвојили који минут да се присетимо.
Гостовала нам виртуелно, скајпом или вајбером, Оли Бој („она не иде по кућама“ - Баки) на нечијем телефону, што се мало одужило ал' нисмо се ни трудили да сви све чујемо, нек се пати ко тренутно држи телефон.
Поглед преко пива и реке
Кад смо се разишли, још је био дан. Стигао кући за вечеру... и закључимо да је дан још млад. Одемо опет до Пивнице, на још фоткања и пива. Онај са гитаром није био тамо, па, неки други пут.
Спомиње се: IV5пп, Биљана Гргуревић, Брата Аврамов, Градивој Ража (Жара), Градивој Средљев (Средљак), гугољ, Драгана Витас, Живко Мједеница (Мјежац), Жића, Јасмина Влајин, Јелена Средљевић (Лена), Јошко Чобзанин (Чомбе), Леснина, матурски парастос, моба, Момчило Раде (Баки), Ненад Бајло (Бајло), Оливера Стојановић (Оли Бој), пивница, Славољуб Мандић (Манџа), Станоје Сердаревић (Сташа), стоур, на енглеском