Баш ме бацило у размишљање да ли да ово оставим и у српској верзији, јер је Америма свакако потребно објаснити, а овде... па, можда ипак треба. По доста питања смо се одвикли од оног и постали нешто друго.
Моба је практично приватна радна акција. Раширена не само у Србији, него свуда по бившој СФРЈ а ваљда и Балкану.
Организује се за било шта где треба известан број радно способних да се обави посао од неколико сати, не дуже од једног радног дана, а нема се за физикалце - нема новаца, времена... Тад зовеш другаре да помогну - с посла, из кафане, когод није болестан или баш тог дана има славу, сватове, сахрану... мада од тих што имају негде нешто уме део да дође и одради бар понеки сат.
Најчешће кад зидаш кућу, или истовараш материјал за њу. Камионџија по правилу нема своје раднике, нити би био у стању да све истовари и оде кући певајући. Такође, има фаза у градњи кад треба излити доста бетона одједном, да се "излије плоча" - кад треба цео под или спрат да се уради, то не може на парче. Данас дође возило и напумпа бетона колико треба; онда тога није било, него је радила мешалица цео дан, а ради и данас кад се нема толико пара.
Пре него што дође моба, све мора да буде колико толико спремно - вреће са цементом не предалеко од мешалице, да има воде и лопата, да су постављене даске да се колица гурају узбрдо или да се има дизалица, да има две-три гајбе пива (може зидарско од две литре), да ручак стигне кад треба (обично пасуљ са нечим димљеним). И да се не заборави, да неко уме да изравна тај бетон - мајстор или ко је већ довољно вешт.
Како се ово плаћа? Тако што се не одбија кад те други зову на мобу. Већина те никад неће звати, или ће бити да си ишао неком на мобу ко теби неће доћи, није битно. Негде се свемир уравнотежи. Нико не сазива мобу зезања ради него зато што мора, јер другачије не може, дакле помагајте другови. Зато одеш и радиш, нема даље.