септембар 1992.
Ово су цеви у остатку дневне собе, и поглед на спаваће - у мањој (лево) је већ урађен бетон. И (тек сад видим!) полепљене и плочице... тако да мора да је тип који је лепио плочице био ту пре овога, а онда касније дошао да заврши.
Нашао сам га случајно, био сам нешто код Гаргамела (који је сад изнајмљивао канцеларије у дирекцији термотоплане, не више у самом магацину, што и није далеко). Не знам шта сам радио, била је тамо и нека инспекторка рада, посао углавном стајао, ја седео и чекао да провере шта сам им одштампао, кафенисали. Она друга риба (не она тамна лепотица што је после радила са Марином Чикезин код оних што продају оловке) рече нешто да јој је муж керамичар, са Вира... па смо се нешто договорили да нам излепи плочице.
Једног викенда сам сазвао опет мобу, овог пута све друштво из ДБА - Болди, Фефи, Рале, Сале, можда Жељко, можда Блажа и врло вероватно Штева. Излили смо фини бетон преко цеви за грејање. Тј то се баш и не лије, полусуво је и треба да се набија и глача да буде равно. Спаваће собе је већ урадио малтераш, па је остало само купатило, предсобље и велика соба, дакле 50 од 83 квадрата. Она два квадрата у шпајзу нисмо ни радили, тамо су крајеви цеви и онај тунел.
На овој фотци су цеви у трпезаријском делу велике собе (ближе) и кујни (даље). Скаламерија на зиду у Јохановој соби (ака остави) је разделник. Остале цеви ће догодине.
Бетонирање је ишло сасвим добро, с обзиром да смо од стручњака имали мене, видео сам једном како се то ради. Дакле, ја сам био инжењер. Као лењир смо користили цев 30х40мм, вишак од ограде.
Лепо време и рекао бих само гајба пива. Можда је кружило и нешто ћалетове ракије. Зачудо, завршили смо пре мрака, који стиже око 19:00. Формално, још је лето, али сви у дугачким рукавима и чакширама.
Ових дана чујем да је Болди помагао Киду да уради генералку на лади - замени ланац до брегасте, наштелује вентиле и слично. На том ауту то може за један дан.
Пешес дана касније, кад се бетон стегао, позвао сам тог лика са Вира. Потрошио је шта је остало лепила и жутих плочица (за предсобље), а онда је сиве плочице радио скоро насуво, песком. Песак и цемент би измешао 3:1 и само мало га прскао из црева, тек да овлажи. И на то је слагао плочице. Тих жутих плочица сам нашао за једва двадесетак квадрата, и то на неком шкљ стоваришту где је грађевинска фирма продавала рестлове са градилишта. Све остало, јебига, светлосиво.
Тип је иначе баш занимљив, Далматинац а ожењен овде, једном која (има другарицу која?) ради код Гаргамела а онда је код куће умало најебао што се оженио Српкињом, па беж овамо. Наговорио сам га да прича далматински, да се не труди, а и ја сам се ужелео да чујем.
Кад је завршио за тај дан, седимо на тераси, пијуцкамо ракију, гледамо залазак. Овакав дијалог:
- а какво ван је то задовојство да гледите једни другиман убашче?
- па тако иду плацеви, тако се овде гради. А у шта би ти да гледаш?
- а у море...
- е буразеру, закаснио си подебело.
И јесте, пре неки еон је овде било Панонско море. Док смо копали подрум налазили смо шкољке - вероватно речне, али лажан доказ за није ваљан доказ против.
Спомиње се: Александар Расков (Сале), Благоје Врбовић (Блажа), Болдижар Барваи (Болди), ДБА, Жељко Жаја, Золтан Кадар (Кид), лада, Марина Чикезин, моба, Остојин (Гаргамел), Раде Перетић (Рале), Стеван Гарај (Штева), Ференц Фаркаш (Фефи), на енглеском