Наш последњи амерички заморац. Купила ју је Нина док смо ми били код Горане у Орланду, августа 2007. Преживела је само пар година, израсло и њој нешто на врату, на месту идеалном за чешање, па је на крају искрварила јер није престајала да се чеше. Понекад је била у оградици заједно са Чу, некад смо их раздвајали оградом, некад картоном, да се не виде, оних недеља кад је било довољно да се угледају па да крену у мегдан.
Звали смо је Тик Так (касније Тикица) јер је испрва била баш ситна. Црна, мрка и углавном бела, глатке длаке.
.