Предавала нам је биологију у петом, ваљда и у шестом, а онда нас је преузела Димчетова свастика, која се слабо чим истицала.
Ова је била баш згодна и шармантна, и ње се сви много боље сећамо. Сретао сам је касније, јер је њен муж предавао физику па механику у машинској, па онда 2014. кад смо држали велики матурски парастос. Радила је тада у трећој гимназији. Још је добро изгледала, плесала целу ноћ. На следећи није дошла, стегло је у леђа.
Муж јој је био врећа бува, увек спреман за зезање, а може и пићенце.