03-VI-2022.: 48. матурски парастос

Тридесетог смо отишли у Петерхид да беремо трешње. Испоставило се да сам једну успео да докачим новим шворценигером и да се то није ни примећивало док није наишла олуја јуче-прекјуче. Сад је пала и... обрао сам је са земље, плодови једри и прилично зрели. После смо навалили да беремо ону стару (што смо посадили 2011.) и набрали се са ње онолико, и спрам тога то већ и не изгледа зрело.

И тад је мало падуцкала киша, остатак од претходног дана, а онда је 31. и првог падала још. Нисмо ишли никуд, нисмо радили скоро ништа, осим што је правила компот од тих трешања, паковала у тегле. Део је исцепала и турила у сушилицу. Треба им преко 24 сата да се осуше. И направила неки колач, са гризом, феноменално. И даље варирам између 80 и 82кг, много боље него лане кад сам између 82 и 84. Интервал је био 79-80 кад сам био последња година факса.

Првог сам окачио на sGradlj.com енглеску верзију Бјоа, тестирања ради. Фотке су већ тамо. Поподне смо ваљда опет ишли да беремо трешње, овог пута ону даљу. То је досад 45 кила.

Другог сам нешто писао у Бјо кад ми се опет заглавио Змајчек. Однео сам га у Медеју, где су и иначе турили последњу мама плочу (ака „кевину лонгплејку“, у лошем преводу на мађарски). Деран тамо (делује виспрено и све ми се чини да му је Влада отац, личи на обоје) рече да ће погледати и јавити. Поподне смо ишли до Лидла и Роде у пазар, први пут сами након дужег времена - децу више не занима, заблентавиле се у Мајнкрефт и Роублокс на својим таблетима и не иде им се никуд. Кад смо се вратили, још није личило на неку кишу, тек онако можда тамо негде, небо се прилично зацрнило на северу (тачна реченица гласи „а се начомрдило ко да ће говна да пададу“). А онда се сручило, прави летњи пљусак са нешто града величине грашка до пасуља. Готово за 20 минута. После чујем од Драгане да је код ње пало пет капи. Бар није било спарно кад је прошло, јер је около ваздух сув.

Данас се момак јавио, каже машина је океј, ал' ОС не налази неки комад што му треба за бутирање. Добро, шта сад, одем да га покупим. Каже, истерао је из машине целу мачку влакана и прашине. И променио је смер вентилатора на хладњаку да дува навише, према напајању, које то онда избацује напоље, боље тако. Купим и две флешке, па ћу то сутра, кад ово прође.

Окупао се, овлаш обријао, променио чакшире (јер сад носим неке кратке, што су се на пар места замазале кад сам фарбао зид), спаковао блиц и еос70 и у 15:10 звао такси. У 15:25 сам већ био код Драгане све мислећи да ухватимо такси, ал' јок, обећао Бајло да ће да сврати по њу. У 15:40 смо ми били на пола ракије а он управо полазио из свог села. Наравно, стигао је у 16:05, кад је већ требало да смо тамо, ал' ко га јебе, дотле смо ми дунули још по пола чаше.

Те смо тако одржали и тај полуванредни* матурски парастос на пола пута између 45. и 50. годишњице, заокружено на 48 због короне, тј требало је јесенас, али још су разне забране биле на снази и нико није хтео да ризикује да нам се неко зарази на журци. Локација је била Елмонт, при чему сам све мислио да ће да нас сместе у предњу шатру, међутим у међувремену су направили, као и многе друге кафане, кров над пола авлије иза, и ем је било места, ем је кров довољно висок да није било ни мало загушљиво (а и фали један зид, да би могло да се броји у терасе), ма дивота. Из мог разреда је дошла још само Мима; IV₄ је био прилично бројан - Жуца, Ксенија, Миља, Јозда, Гаша, Влада, Милица, Паса, Чарга и још неке три-четири рибе које немају овде имена. Из IV₃ Борче, Радоје, Спира и Ј.Ј. (која још увек одлично изгледа на фоткама). Четврто један је имало засебан сто јер их се најавило туце, ал' испало да их има четири. Бар сам чуо абер да је Вишња жива, здрава, још увек лепа и да је апсолутно не занима да се појављује.

Иако није било музике (тј можда је и свирало нешто у позадини, није се ни чуло), бар у прва два-три сата је било као некад у диску, наближи уво да разумеш шта ти говоре. Био сам увртео себи у главу да укажем комплименте дамама којима нисам кад је требало (или бар данас мислим да је), па сам мало тако попричао са Миљом и Мимом; нешто другачијим тоном са Пасом (јер она јесте симпатична и тера неки свој опичени имиџ, ал' никад није била кандидат). Она се појавила у црној... врећи, отприлике, ништа се ту не види одакле докле је шта, и то намерно, јер се угојила десет кила откако је баталила дуван и променила терапију. Није да јој лоше стоји, бар у лицу, ал' сачекајмо да то скине, обећала је то себи.

Срео сам и пар ликова из Змаја, штавише из VIII₂ (па и VIII₁), чуо ко је још умро (нико од ових што овде имају имена). Посебно ми се обрадовала А.Г. из одељења у загради. Скратила је фризуру а и стањила се, ал' исто је весела као пре три године.

Ми се нешто нисмо договорили да зовемо професоре, ал' има ко јесте, па се појавила и Мара. Погрбљена, штогод слабије покретна, али и даље весела, ма иста као што је увек била.

За нашим столом је Спира држао банку, причао углавном познате вицеве али маниром искусног извођача, са веома лалинским нагласком и говором, осим кад би наишао босански виц, онда би босански. Драгана је после тврдила да ју је болео стомак од смеха. Снимио сам нешто од тог његовог и вала се нашло пар комада које још немам у збирци на sGradlj.com, уредно сам их додао. И урадио сам нешто што избегавам на журкама, питао сам га за стручно мишљење, као кардиолога - јел' то нормално да је она моја аритмија из младости нестала, видео се на сваких пола минута екагеа бар по један двоструки удар, сад вала нема. Каже нормално је скроз, догађа се то често. Он је иначе инвентар у Елмонту, па је знао за неко вино „Сила“ које иначе не нуде, од неког Симоа Лазића, одлично, а нема док не питаш, а прво треба да знаш да треба да питаш.

Драгану је, наравно, јебавала нога, па сам понудио да седнемо на ћошак па да ја повремено сложим ноге глежањ на глежањ, па да она држи ногу на томе - могао бих ваљда да издржим по четврт сата на сваки сат. И као пробали смо, ал' онда је питала келнера да ли би имали неку шамлицу. Донео јој гајбу од пива, још боље. Свеједно, није издржала дуже од 21:30, отишла је с неким (можда Бајлом), а ја сам остао до краја... био кући у 23:00. Нема друштво кондиције, па то ти је. Одвезао ме Влада, као и Жуцу, ми смо ваљда били последњи. Скоро да се погубимо на паркингу, јер сам се сетио да свратим до вецеа и ту смо се мимоишли, ал' она ме звала на телефон... у 22:23, кад смо се скоро и угледали. Ма и да сам се враћао пешке, то је исто растојање као и кад идемо на френдз парти. У ствари је био бисер кад је Бајло питао „а с ким ће Борче“. Шта има с ким да се вози, има 300м до улаза.

Пошто журка није била до зоре, добро сам се испавао и устао прилично рано. На гугољу сам направио бутабилну флешку са новом Наном (није више Уљана него Уна), и кренуо да инсталишем. Понудио је да обрише Уљану или да је остави. Изаберем ово друго, а он направи нову партицију на малом ССДу и инсталише се тамо. Океј, што да не. За сат и нешто сам већ имао употребљив систем.

За ручком предложим, према бабиној идеји, да ми Виолета направи нов аватар за Бурунди. Сложила га је за мање од сата, око 14:00 сам га већ смањио и поставио. Успела је да се држи задатка: да буде мачор са шеширом, да не буде сив, да шешир заузима добар део позадине. Бурунди је био јако задовољан, добила је брдо похвала.

Наредна два дана сам чачкао линукс, дотерујући шта сам већ хтео. Првобитно сам инсталисао Иксфце, па ми се није свидело, фали алатница са иконицама за лансирање, па сам прешао на Цимет, што сам имао пре - и гле, све је нашао тамо где сам га оставио у претходној верзији. Онда сам се мало патио трагајући за начином да довучем постгрес базу са старог система, и изгледало је да то баш и може тако да се уради, само ископираш, ал' сам оставио то да преноћи... и дошао сутрадан (не, шестог) до много бољег решења - па мени ради Уљана још увек! Бутирам у њу, урадим бекап, бутирам назад у Уну, увучем тај бекап, и гле одједном је све на месту, Бјо у пајтону се стартује тачно на последњем слогу, одлично.

Четвртог сам окачио и остатак текстова за Бјо на sGradlj.com, још увек неповезано са остатком сајта, и онда то сам тестирао наредне две недеље. Нешто ми је помагала и Блитва из Задра.

Увече је Нина имала матурски парастос на 20 година, у Занатлији. Ми смо седели са децом, и зачудо ове две су лепо заспале, једна по једна, и без сисе. Па су се око три промешкољиле, баба их однела на веце, и све било готово а да се нису будиле. Онда смо сели и попили по две кајсије и дигли руке, не иде, душа ми спава. Она остане да спава на каучу, ја одем горе - у 3:30. Дошла је само пола сата касније, каже добро се провела и чак су јој нудили посао. Скоро и да би прихватила да јој није било гадно, лик који га је нудио је Мајкрософтов верник. Има хиљаду места где је боља лова а ради се пајтон.

Петог смо се чули с Леном. Како је било у Италији? Ма, срање, четири дана на веганској храни, катастрофа. И још су закачили корону. Кад су дошли кући, све ОК осим што Апи има пролив, а и они се нешто не осећају најбоље, након те принудне дијете. Те реше да се часте једним добрим гулашем. Кад оно цврц, таман принесу прву кашику устима, кад укапирају да не осећају укус. Тотални фруст.

Шестог пре подне сам се најзад заинатио и решио да видим зашто ми Змајчек тако често глави. И нашао - драјвер за додирну плочицу се повремено успаничи, почне да тражи свуда по систему где му је плочица, и нема је нигде ал' то њега не спречава да зајаши цео систем и упорно тражи. Искључио сам то, и приде шацометријски изабрао бољи драјвер за видео картицу. Овај пасус додајем осамнаестог јуна, и још нисам морао да бутирам машину.

Увече, френдз парти код Драгане, стандардно. Понео сам тутифрути 19, ал' не, пили смо дуњу коју јој је увалио Бајло, и то у оној нашој боци од литар ипо, канда смо дефинисали стандард. Добра је, не баш као наша али свакако натпросечна, дунули смо сви по три, а после вечере је само она наставила с тим. Ово двоје су прешли на вино, ја сам паузирао један круг јер сам осетио да ми треба пауза, и онда смо лаганезе развукли то до два ујутро. Једна од тема за мало дужи разговор (можда и зато што је Борче опет све причао по трипут) је био Момир, тј како је јединац син направио јединца сина добричину и апсолутно бескорисну сподобу, који ништа није завршио (4 године бруцош на математици, па још толико на ДИФу), него проводи већ десет година у проводу.

Седмог, нешто поремећеног распореда (звао је претходно вече да се најави за среду, а испало да може одмах), дошао Васа и урадио ону цев. Престао је и да пије и да пуши, боље изгледа, још је веселије нарави него пре. Урадио је ствар најједноставније могуће, и брзо, био готов за сат. Сад горионик стално виси на стражњем зиду гараже, плин могу да пустим кад хоћу, и гори безбојним невидљивим пламеном, баш како треба, требало би да не гарави. Сад ће да нас крене карта. Већ имамо пола бурета вишања/трешања, ферментише.

----

* фина је збрка у енглеској верзији овде - „ванредни“ је или extraordinary, дакле изванредни, или out-of-order - изван реда, дакле неисправан, у квару.

---

Спомиње се: IV₃, IV₄, sGradlj.com, VIII₁, VIII₂, Апи, Бјо, Бурунди, Васа Лакатош, Велемир Прокин (Чарга), Виолета, Вишња Лазин, Влада Марканић, Влада Пајтин, Гаврило Ташков (Гаша), гугољ, Драгана Витас, Елмонт, еос70, Живана Арматовић (Жуца), занатлија, Змај, Змајчек, Јелена Средљевић (Лена), Јован Зданић (Јозда), Ксенија , Мајкрософт (Мали мекани), Малиша Борковски (Борче), Мара Страхињић (Мара), матурски парастос, Мерима Табарски (Мима), Милица Зубатовић, Момир Хаџипопов, Невена Средљевић (Нина), Ненад Бајло (Бајло), Петерхид, Радоје Стевић, Смиљка Грајин (Миља), Спасенија Вишњић (Паса), Чедомир Спајин (Спира), шворценигер, на енглеском