Двадесетог смо инвентарисали ракију. Скупили полупуне балоне, не мешајући ништа - све како пише на етикети. И углавном сам исписао нове, маркером на молерској траци, маркер није трајан, бледи.
Двајспрвог сам ишао двапут у град. Прво у социјално, да предам папире за пензију. Тип новајлија, па је потрајао док је укапирао шта је Жуца већ сложила у предмет, па је телефонирао док није сконтао да је то све већ у Новом Саду, у поступку. Зезао се по граду, звао Драгану да убијем време и да најавим да крећемо опет са седељкама од 24. Потписао петицију да се затвори кафилерија, која је јужно од шећеране и лепо је радила још од осамдесетих, али од прошле године су нешто кардинално сјебали (сад је власник Матијевић) па смрди све до бусодрома, некад чак до Руже па и до Чурде, а кажу да добаци и до центра. Ружа ветрова је претежно север, исток, запад, скоро ништа с југа, ал кад дуне одатле, то је спор али дуготрајан ветар. И смрад онда никако да се разиђе. Грађани протестују већ седму суботу, возе им у колони испред капије.
Поподне отишли са девојкама у други парк, иза центра, код суда и на кеју код студентске, где је ДБА био 1989-1992. Нема ту ничег посебног, ал' је добра хладовина, и бар је уз језеро (девојачко река). Онда отишли пред водоторањ, сладолед, лимунада, мала пица, па кући. Сви срећни.
За то време звала Жуца, каже све је било океј ал' лик у социјалном је новајлија па није све приметио - треба ипак да донесем и буквицу, и број рачуна на који ће да ми уплаћују. То ћу у понедељак.
Двајздруги смо преседели у авлији, пекући ракију. Добили 10,5 литара тутифрутија из три казанчета, одлично. Девојке су се углавном брчкале у кадици, с топлом водом из табарке. Док оне заврше то се олади ал' је и даље добро.
Двајстрећег ујутро ми је Го прва (наравно, код ње је још синоћ) честитала рођендан, па Лена обома, па онда ја Горани, па онда Нина са "срећан рођендан свима који славе" - што је ваљана формулација кад се честита неком срећно црвено слово у календару његове цркве. Мене особито нервира кад ме укључе о божићима и васкрстима, не односи се то на мене, братијо, изричито захтевам да ме изоставите, нисам ваш и тачка. Радио сам то годинама на сваком форуму и канда је временом упалило, не сећам се кад је последњи пут неко заборавио "свима који славе" на Бурундију, па чак и на УАу. Ове године сам престао да плаћам претплату за УбикАгора јер Алфонс упорно не поправља баг који ме излогује сваких неколико дана, кад освежишка странице улети док се сервер одржава. Исто се догађа на Бурундију али њихов софтвер ме аутоматски улогује после тога, тј софтвер на страници препозна ситуацију и сачува колачиће, и кад следећи пут проверава (и то аутоматски) је ли готово, кад буде готово врати ме тачно где сам био, могу и да не приметим да је нешто било. Али се Алфонс улењио, остало нас је тамо тридесетак, а за посао ми више ни не треба (ама од данас сам у пензији!), дакле педала. И кад ме тако одјебе, сетим се да се улогујем тек кад прођу две-три недеље. А и последњих пар пута нисам могао да видим поруке осим оне прве, јер оно дрво у горњем делу, са низовима порука, није хтело да се разграна први пут, а други пут сам добио празну страну (!). Пробао у воденој лији, ватреној лији, исто.
Поподне донели још воћа из Петерхида - пет канти шљива, нешто грожђа, белих бресака, крушака, парадајза, јабука. Увече се запили, током инвентара смо нашли стару харе кришњу (крушка + вишња), одлична. Добро је што нам је политика да лоше обележене балоне пробамо. Бресква коју смо Стенли и ја испекли 2015. је испала лоша па смо је убацили да се препече; бресква из 2013. је пак била баш популарна и као добра, ал' сад кад смо је пробали, а не, навикли смо на боље, иде у следећи тутифрути. Али харе кришња из 2018. је била доообра. Мало глава ујутро, прође до пола прве кафе.
Двајшчетвртог одем до града да предам ту буквицу, а да, треба прво да отворим рачун. Покушао код „банка поштанска штедионица“ (е глупог ли имена), ал' тамо десеторо чекају напољу са неким папирима у руци, ваљда опет кануло нешто од државе, па ваљда чекају на благајну а ја треба да отворим рачун, није исти шалтер, ухватим кваку и канда не умем, не знам како се ово отвара. Овде се врата у начелу отварају ка унутра (толико је то свуда тако да ми је у САДу рефлекс да гурам кад улазим тешко излазио из главе) али и то се правило напушта па сам пробао и да вучем. Нека шалтеруша изнутра помисли да дрмам врата (што би можда и било следеће, јер сам помислио да су заглављена, што исто уме често да буде) па дође и дере се на мене. А? Шта? Дођем са улице и треба да одмах знам ваша правила? Викнем "ма јепте се, отворићу рачун негде другде". Прескочио сам Сосијете женерал, имају вишка простора и превише савременог сивило-стакло-пескарени метал и налепницу преко већег дела излога, а овамо терају људе да чекају напољу. Прескочио Халкбанк, који сте ви курац, Адико из истог разлога, дођем до НЛБ, Нова љубљанска банка... тачније лубланска. У Љубљани и кажу Лублана, а скраћетица не гласи НЉБ. Налази се у згради где је Челик био на спрату, а у приземљу већа самоуслуга (НуПром, наравно). Добијао сам бонове за топли оброк који су важили тамо, па бисмо једном месечно ту напунили колица којечим, и још додали бокс цигара одозго (тада филтер 57, ако се добро сећам). А пре самоуслуге ту је опет била нека банка.
Нико не чека напољу, унутра ради клима - нисам овлажио кошуљу првих пола сата. Питам чувара како му је, чува банку и сваки час му улећу ликови под маскама. Чудно, каже. И мени чудно, први пут у животу улазим маскиран у банку, најзад! и ништа немам у рукама. Да, каже, чак ни торбу.
Обавио то, опет попунио образац у социјалном, сео пред Наму да запалим. Хтео да зовем Драгану да јој кажем да нећемо вечерас, ал' без наочара промашим па добијем Драгана. Тим боље, баш сам хтео да чујем шта се догађа а нисам имао неки разлог да га зовем, срећан случај. Сели се, каже, у Кладово, чека га посао а остало ће да среди за месец-два. Па продајеш стан? Већ је продат, ево растављам намештај.
Звао онда Драгану па је нисам добио. После звала она, кад сам био на бициклу, скоро код куће. Каже била у кади. Е, увек пропуштам најбоље делове. Биће на Тари до десетог. Ишла је и она на Пескару неколико пута. Сутра иде на ултразвук, нада се негативном. Сви ми понекад волимо да будемо негативци.