Дошла Слађа(... 32 речи...). Гледало се уметничко клизање (теве иза моје главе, бар се тако сећам, мада пише да сам и ја гледао клизање), и Слађа никако да оде. Ал' прошло је и то.
Каже кева "си нормалан да је заразиш" "ма нисам ни зинуо" "без обзира".
Онда се као гледао Пејтон (грррр) и опет сам преместио главу наспрам тевеа, а она ми села уз узглавље... и после ју је ћале одвезао.
Од понедељка озбиљно лечење. Добио витамине у капсулама и инекцијама (буљно), од среде на трљање десни хидрогеном (голица) и јодом, од петка већ јео понешто нормално и завршио са зубарком. Каже није то ништа прелазно, јел' питаш због девојке? А због чега бих иначе...
У суботу, чујем, на социологији ова постави питање шта мислимо где је могућ социјализам. Ау, била таква расправа, да је чак и Шишке рекао да не зна да ли је и ово код нас социјализам, има толико експлоатације, засад је тек тешко остварљив а комунизам практично немогућ.
Недеља, 18. Димче ме звао да кренем са наставничком екскурзијом у Лондон... нека хвала, ем сам изостао од школе, ем таман прездравио, ем ми треба лова за друге ствари. (... 33 речи...)
У понедељак преподне сам се опет испоопраштао са сестрама у диспанзеру, четврти пут ове зиме. У школи (... 4 речи...), то ме повратило у нормалу. Ал' нисмо ту на своме, није то то. Заморан дан. (... 10 речи...)
Уторак преподне очекивао да дође Миља да завршимо снимање, ал' бака је мислила да ћу да спавам до подне јер сам до нека доба читао "Рат и мир". Већ сам мислио да ће да пољуби капију (нисмо откључали, звонце опет не ради), ал' није ни дошла.
У школи све некако исто, закључили да ће нам требати времена да се упознамо. После школе се мотали по граду(... 48 речи...).
У среду довела ова дишу на час, дискусија на тему оног од суботе, углавном препричао текст са политичке, није баш задовољио руљу. После часова ја имао политичку а она три часа физичког (!).
У четвртак, 22., дошла прво Слађа па Миља, завршили снимање, вратила плоче. У школи, код Соње, сви радимо домаћи из хемије. Дође она до мене, а ја и даље пишем иако је она на улазу рекла "доле домаћи задаци". Гледа ме она, ја и даље пишем.
- неки рекли "доле матура" па ништа. Други рекли "доле домаћи задаци".
- па ништа?
- кад ви тако кажете...
Извесна В. са друштвеног, једна скроз изгубљена и, заправо, неуредна риба се мува око Сташе, и за велики одмор је дошла да се упозна са њим. Велики обред, стоје у вратима, половина гледамо из ходника а половина из учионице. (... 6 речи...), заклањало их је крило врата па нисмо ништа видели. (... 59 речи...)
Десило се да нама није дошао ЖГЉ а њима Пајсаћ, па смо имали пола сата више... ма целу годину. Кренули право на штрафту али стигли до пешачког моста... И онда приметимо да идемо идемо а немамо појма куд смо пошли, а могли бисмо негде и сести. Пошли према парку код Дома омладине али другом обалом, поред пиваре... и заглавили у ћорсокаку, горе блато доле река. (... 35 речи...)
У петак (23.) био пиш живи код Соње, прво на њеном часу, јер сам сео напред код Мјешца а ствари оставио назад, па ми Боса тражила домаћи из матиша, па сам викнуо Бакију да извади из моје торбе и да јој, па се онда сетио, кад сам објашњавао Манџи, где сам се зајебао у трећем задатку, па... све то на метар ипо од Соње. А онда она дође и на трећи час да замени одсутног Пајсаћа, још гори урнебес. Све се претварамо да ће она да предаје ото, па је питамо како ради компресиони хладњак итд.
- Ја само замењујем колегу! Галамите мало тише! Немојте да морам да овде заведем ред проређивањем ових редова!
Убрзо је избацила Возу и Бајчета, без записивања. Онда се Слађа љуљала на столици и тргла нешто па спустила столицу Биљи на прсте, а ова дигне руку и пита "професорице, нагазила ме Слађа, јел' смем да изађем напоље да јаукнем?". Ова је пусти, она крене напоље и врати се с врата, заборавила да понесе цигаре. Неоправдан. Онда се Оли Бој љуља а Мјежац јој помогне да се изврне. Изашла да се среди. Онда Слађа изађе, из личних разлога (Биља није понела шибице).
А онда је требало да нам дође на замену и на шести час, што је било већ преко јего, па смо збрисали у реду и брзо. Остао је само Чомбе да јој испоручи најтоплије поздраве од одељења, нисмо ту, довиђења. А на табли је писало "видимо се у четвртак".
Тих 45 минута сам базао по граду. Срео старог диџеја, каже избацили су и њега и оног другог и Па шта онда из Дома омладине. Сад кабину држи неки Слеш. Срео Веселу, причао јој малопређашње догодовштине из школе, зинула. Каже код њих могу само да сањају тако нешто.
Најзад дочекао (... 7 речи...) Дома омладине, Слеш пуштао неке народњаке (!). Било мало хладно(... 46 речи...) Појели чоколаду што ми је кева тутнула у џеп, разишли се у 20:40.