У понедељак јој послао неко успаничено писмо, јер се за дочек код Маришке одједном ништа не зна, сто комбинација се измењало.
Од раног јутра бечим очи и чуљим уши, и као за инат моји сваки час некуд одлазе, долазе, промет. Учим филозофију и правим се да не ишчекујем. Бака отишла до самоуслуге, па кад сам чуо капију и врата рачунам она се враћа па ни не реагујем, кад оно
- хеј Гракула!
И ето, Рудолф и Беате. Ја још онако у гаћама скочим да се испоздрављамо. Одмах разговор тамо где смо стали пре скоро пола године. Кад су се мало одморили, ајде до Веце и Снеце, обећао им је а знамо како су осетљиве кад им се учини да их запоставља. Тамо пили неку комовицу (не лозу). Вратили се до мене, њих двоје легли да одспавају, ја радио матиш, па отишао у школу. Тамо више него досадно. Увече седели код куће, дошле Веца и Снеца, гледали слајдове. Ђубренца, нема их по три месеца а сад се натоврзле. Ма и Слађа је хтела да дође још пре подне да их чека, ал' је бар питала па сам јој само рекао "у згодан час", укапирала је па се штогод и увредила и рекла да неће доћи.
Ово двоје сасвим солидно научили српски, свака част.
У четвртак смо пре подне били можда у граду... не знам тачно шта је који дан било. Донео ми нешто књига (упрошћено издање "Џекила и Хајда" и "Косу"), и нешто за бријање. Како се ту мења оштрица? Ма никако. Шта, бесмртан? Јок, употребиш 5-6 пута па бациш. (да није то био онај техматик, сећам се да сам га користио наредне године)
Беате и Рудолф су нас чекали у холу школе, где су натрчали на дежурног, остало записано "била два туриста из Диселдорфа и жена тражила тоалет", изгледа да га није нашла. Онда отишли код Слађе, њих двоје вињак ја рума. Заглавили доста дуго.
У петак ваљда навраћао Џенк око плоча (неке је на крају и купио). Њих двоје скокнули до Београда. Био писмени из руског (4+) и матиша (3+), могао сам боље ал' није ишло јер нисам могао да се сетим неке формуле.
У школи је Пајсаћ хтео да ангажује З. из ДЦ-99 и мене да сликамо једног колегу како изиграва деда мраза за професорску децу (није се десило). Добио 5 из социологије. Добро ме иде, остало још само пар предмета да средим. Њихов бус је увече каснио па сам их срео кад сам се враћао кући. Отишли су код Веце и Снеце.
Увече клопао код куће па отишао до Веце и Снеце да покупим ово двоје. Маришка рекла да је испало све океј. Па онда као имају вишак (фрајера, риба или свега?), а мене има шесторо (она, ја, Рудолф, Беате, Џенк и риба му), и онда видим да ме зове реда ради и као ма могу и код куће.
Кад смо увече стигли на Грош, чудне неке промене: плаћа се улазница. Она нешто лоше расположена, ем пизди на Маришку што се закомпликовао дочек (иначе рече да је не подноси), ем је оно моје да се осећам старији схватила као да кукам, а ја се хвалио... У дискаћу гужва и галама, тек је 28. а многи већ почели да славе. Одемо сви код Веце и Снеце. Матори им нису ту, гледају да угосте ове јер ће о распусту њих две код њега. Тамо ће и да спавају. Одвезао је, договорили се за суботу увече, покупио Беате да узме ствари па да иде код њих на спавање. Отпратио је пешака па тамо мазнуо две-три комовице са Рудолфом. Седео до пола два.
Ујутро отишао опет тамо јер нисам имао појма шта бих код куће. Њима навратили станари из гарсоњере коју држе у Београду. Тако нисмо ни ручали него мажњавали неке недопечене кромпире и салату, мало слушали плоче... Били и нешто у граду, учио Беате да каже на вр брда врба мрда и туре буре ваља туре буре гура боље туре буре ваља нег што туре буре гура. Онда наравно каснили на ручак па смо устопирали НМНа, тј Веца и Снеца с њим а нас троје пешке.
У школи прво нису хтели да уђу. Па сам отишао на час, па по њих, па су се нећкали и на крају су ипак били гости на часу код Соње. Манџи је био рођендан, Соња га пољубила, било пића... Урнебес, ни четвртину нисам успео да им преведем. После на одмору још пића, Мјежац се опио ко дупе, почео да бари Беате. "Ја сам српски Босанац" и још седам речи на немачком и понешто на руском.
Биологичарка их није пустила на час али је пустила мене да одем, па смо отишли до Прлеског (сећа га се), наравно баклава и боза. И код Бозона, не може на час ал' могу да идем. Тако је испало да сам тог дана био на свега једном часу, а нигде не пише да нисам био ту.
Отишли до Трпеза (доле, у посластичарницу) и тамо срели Бештару. Наишао и Грне па се договорили да га посетимо. Увече они код Веце а ја на судар. Опет лоше расположена, као шта су ово двоје дошли да зајебавају ову јадну земљу.
У недељу смо стигли и до Грнета, пичио нам приватан концерт, соло акустара. Поподне таман да кренемо некуд кад ево га Џенк са ловом за плоче, међутим јок то ти је за дочек. Одвезли га на Ружу па онда до ње. Дочекала нас је фино само је ћутала, опет нешто. Избегава да говори немачки, јер оно што је научила од Оме то је алти швобиш банатски. Каже Рудолф, једино код ње и код мене није морао да пита "you too?" (па онда из три потеза испадне да се правио да је чуо да га нуде пићем). Онда му је исплела кике па је тако удешен барио Ому да је пусти на лето с нама на море, наравно башка мушки башка женски шатори, ништа секс итд. Мислим да није поверовала, него као ако положи све испите... мислим да ће је пре послати код ујака у Немачку. Отишли онда код мене и напокон отворили нови шпил карата које већ три године чекају да ћале очисти трећу годину - положио је тај матиш најзад. Одиграли пет-шест дељења, а онда је почео филм са Стеном и Олијем и попустила концентрација па смо дигли руке од картања. Прошетали до града, Беати се ишло(... 42 речи...). Онда сам је одвезао кући.